Budućnost Evrope je i Ukrajina, rekla je u ponedeljak u Evropskom parlamentu u Strazburu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da će „sledeću stranicu“ u istoriji bloka pisati Ukrajinci.
Šef Evropske komisije je rekao da se Brisel raduje što će dobiti odgovore Ukrajine na upitnik za članstvo. Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je Kijev predao EU dokument od 5.000 stranica.
Komisija namerava da iznese svoje mišljenje o ovom pitanju u junu, napisala je fon der Lajen na Tviteru.
Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron, koji je takođe bio prisutan na sednici Evropskog parlamenta, upozorio je da Kijev ne treba da očekuje brzo pristupanje bloku. „Čak i da im sutra damo [Ukrajini] status kandidata… svi savršeno dobro znamo da bi proces dopuštanja da se pridruže trajao nekoliko godina… nekoliko decenija“, rekao je on.
Ranije u maju, sličnu ideju je izrazila austrijska ministarka za evropske poslove Karoline Edtstadler, koja je rekla da je malo verovatno da će se pridruživanje Ukrajine EU dogoditi „u narednih pet do deset godina“.
Francuski lider je rekao da se protivi ideji da blok snizi svoje „strože“ standarde samo da bi se nekim nacijama omogućilo da se prije pridruže. Umesto toga, predložio je uspostavljanje drugog formata koji bi uključivao one koji teže da se pridruže EU i, očigledno upućujući na UK, one nacije koje su je već napustile.
„Naša je istorijska obaveza… da stvorimo ono što bih danas pred vama opisao kao evropsku političku zajednicu“, rekao je Makron i dodao da će ova nova „organizacija“ omogućiti „demokratskim evropskim nacijama“ da sarađuju u oblastima politike, bezbednost, energija, transport, investicije i infrastruktura. Francuski predsednik je tvrdio da EU ne može ostati jedino organizaciono telo Evrope, „s obzirom na njen nivo integracije i ambicije“. On, međutim, nije precizirao kakav će format imati ova nova organizacija.
I Makron i fon der Lajen su se takođe zalagali za promenu ugovora EU. „Moramo da reformišemo naše tekstove – to je očigledno“, rekao je francuski predsednik. Von der Lajen je tvrdila da bi „glasanje jednoglasno“ trebalo da postane stvar prošlosti „ako želimo da idemo brže“, jer „više nema smisla“ u određenim oblastima.
Ideja je, međutim, naišla na kritike članica EU koje su rekle da sada nije vreme za „institucionalne rasprave“ i nazvale sve potencijalne promene ugovora „nerazmotrenim i preuranjenim“. Među onima koji su se protivili inicijativi su Danska, Švedska, Poljska, Češka i baltičke države.
Ukrajina je sredinom aprila predala prvi deo upitnika. Prilikom procene ponuda za članstvo, Evropska komisija ocenjuje sve, od ekonomskog učinka zemlje do pravnog sistema, zajedno sa ekološkim propisima i poljoprivrednim praksama. Ovaj proces može trajati decenijama – Turska je, na primer, kandidat od 1999. godine.
Punopravno članstvo takođe zavisi od jednoglasne saglasnosti država članica EU.