Proizvodnja je u maju u Kolubari bila na niskom nivou, tako da se ugalj uvozi kako bi termoelektrane radile neometano, rekla je za RTS ministarka energetike Dubravka Đedović. Ističe da svako takvo izdvajanje znači manje sredstava za vrtiće i škole, tako da je cilj da se poslovanje stabilizuje, a proizvodnja uglja poveća. Kad menjate nešto imate na svakom koraku otpor, a država je odlučna da do promena dođe, poručuje ministarka.
EPS je od prošlog meseca akcionarsko društvo zatvorenog tipa, a očekuje se formiranje novog Nadzornog odbora u ovom preduzeću.
“To možemo očekivati brzo, jako sam zadovoljna, došli smo do veoma dobrih kandidata iz zemlje i sveta. Nije lako dovesti iskusne i kredibilne ljude u kompaniju koja je na ovom nivou zastoja u razvoju i koja ima nagomilane probleme koje treba sistemski rešavati, ali zadovoljna sam jer EPS ima veliki potencijal i to je naša najveća nacionalna kompanija i koja ima preduslove za razvoj“, istakla je ministarka energetike Dubravka Đedović.
Ističe da će zaposleni imati svog predstavnika u Nadzornom odboru, ali da je potrebna pomoć Ministarstva za rad i socijalnu politiku oko pitanja sindikata i legitimiteta.
“Mene zanima prosečan radnik, da ima pristup nezi, bolje uslove za rad i može da dobije veću platu ako EPS bude poslovao bolje. To je cilj, da kroz profesionalni menadžment dođemo do velike, stabilne i uspešne kompanije koja će biti primer i za ceo region“, rekla je Đedovićeva.
Prošle godine EPS je uvozio struju, ugalj, beležio gubitke. U prvom tromesečju EPS je saopštio da ima 34,5 milijardi dinara dobit i znatno bolje rezultate od planiranih. Ipak, ministarka do koje je došao i revizorski izveštaj kaže da nisu svi aspekti uzeti u obzir, pre svega troškovi, kao i da plan trošenja sredstava nije realizovan kako je planirano i da to treba razjasniti.
Ističe i da, ako se rezultati uporede sa prošlom godinom kada je bila znatno lošija hidrološka situacija i mnogo jača zima, ovogodišnji rezultati nisu na zavidnom nivou.
“Zanima me bolja proizvodnja, jer da biste trgovali morate da prizvodite. Proizvodnja je u maju u Kolubari bila na niskom nivou, imali smo smanjenje preko 40 odsto. Uvozi se ugalj jer je država prepoznala da ima problema u proizvodnji uglja i za to izdvojila značajna sredstva da bi termoelektrane radile neometano. Svako izdvajanje iz budžeta za EPS je manje izdvajanje za vrtiće i škole, to su sredstva svih građana, zato je cilj da uradimo nešto nabolje. Kad menjate imate na svakom koraku otpor, videli smo to i u prethodnom periodu, država je odlučna da do promena dođe. Bitno je zbog planiranja naredne zime, zato akcenat treba da bude na proizvodnji i planiranju budućih investicija“, rekla je Đedovićeva.
Ističe da je u prvom kvartalu zabeleženo kašnjenje u realizaciji investicija, pa da je zato bio manji odliv sredstava. “To nije cilj, već da se realizuju investicije i da iemo napred u proizvodnji i izgradnji novih proizvodnih kapaciteta“, rekla je Đedovićeva.
Pre desetak dana digla se velika prašina oko papira koji je skinut sa dnevnog reda sednice Nadzornog odbora EPS-a, a to je izdvajanje 11 malih hidrolektrana i formiranje zajedničke kompanije EPS-a i mađarske Elektroprivrede. Javnost, ali i struka smatraju da bi tako nešto značilo otvaranje vrata privatizaciji.
„Na Nadzornom odboru je odbijen predlog za izdvajanje za male hidroelektrane, a usvojene su informacije o tehničkim karakteristikama, a koje ih se tiču. Ne dopada mi se namera izazivanja zbunjenosti kod radnika i panika u javnosti. Vraćamo se na ono da niko ne želi da se nešto poromeni, svi kritikuju, a niko da se usudi da uradi nešto da se nešto promeni i stvari pokrenu u drugom pravcu“, rekla je ministarka.
Navela je da je pričala sa predstavnicima sindikata, da im objasni situaciju.
“Žao mi je što im rukovodstvo nije dovoljno objasnilo. Prvo odluka treba da se donese na Nadzornom odboru da bi došla pred Skuštinu. Mađarska je naš strateški partner, želimo da produbljujemo saradnju u energetskom sektoru, moramo uzeti sve aspekte u obzir, a o strateškim pitanjima odlučivaće Vlada“, rekla je Đedovićeva.
Ističe da cilj nije privatizacija EPS-a, već ulaganje u nove proizvodne objekte, a plan je da se blizu 10 milijardi evra uloži u narednih deset godina. To će zavisiti kako od stabilnosti poslovanja EPS-a, jer treba da ulaže sopstvena sredstva, tako i od ekonomije zemlje.
“Svakako će se odluke u budućnosti donositi, da li da se izađe na tržište kapitala, jer je to normalno u poslovanju velike kompanije, ali prvo da se stabilizuje. Takve namere trenutno nema, već stabilizacija, pa onda o daljim planovima da razmišljamo. Ali otpori su veliki, s jedne strane i rukovodstvo i sindikati se bore za funkcije i privilegije, moramo da budemo odlučni da stvari menjamo, jer ako se svi slažemo, to je da nešto mora da se promeni u našem energetskom sektoru“, rekla je Đedovićeva.
