Vlasti u Berlinu insistiraju na bržem rešenju kosovskog problema, a Beograd na to odgovara oštrom retorikom. Odnos sa Nemačkom je protivrečan – čas se predstavlja kao prijatelj, čas kao neprijatelj.
Diplomatski odnosi Srbije i Nemačke su na nizbrdici, povezani sa pokušajima Zapada da ubrza rešenje kosovskog problema, navodi Dojče vele (DW).
Isprva je srpski državni vrh suzdržano odgovarao na odlučnije poruke Berlina i Vašingtona da bi trebalo brže doći do pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. No način na koji se odgovara iz Beograda se dramatično promenio poslednjih sedmica.
Na meti oštrih izjava srpskih vlasti su se u najvećoj meri našli nemački političari i ambasadori. Kao najoštriji kritičar izjava nemačkih predstavnika pojavljuje se premijerka Ana Brnabić, a tome asistira i predsednik Aleksandar Vučić.
Nakon izjave nemačkog ambasadora u Prištini Jorne Rodea da bi barikade na severu Kosova trebalo ukloniti pre Božića, Brnabić je rekla da je možda ambasador „ili loše interpretiran, ili je imao manji moždani udar pre intervjua“. Ona je Rodeove reči ocenila kao „direktnu pretnju Srbima“.
Ana Brnabić je Violu Fon Kramon opisala kao „lažnog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i komandanta KFOR-a“. Premijerka je reagovala i na ocenu Analene Berbok, nemačke šefice diplomatije, da je neprihvatljiv povratak srpskih snaga na Kosovo tražeći objašnjenje „koja rezolucija UN mora da se poštuje, i zašto se u slučaju Srbije ignoriše Rezolucija 1244?“
Podršku ovom nizu izjava dao je i predsednik Srbije, koji je izjavio „da je gospodin Rode poznat po antisrpskim izjavama“ i da „Nemačka želi potpuno dominaciju na Balkanu“.
Zaoštravanje rečnika za novinara Nedima Sejdinovića znači „definisanje novog međunarodnog položaja Srbije, koja se distancira od Zapada u kontekstu ukrajinske krize“.
„Druga dimenzija je da se antievropski stav medija sada povratno odražava i na političku scenu. Posebno se ističe Ana Brnabić koja se utrkuje sa partijskim drugovima da kaže ono što Aleksandar Vučić zaista misli“, kaže Sejdinović za DW.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi veruje da izjave govore o strahu da bi Zapad mogao da otkaže podršku koju je davao srpskim vlastima već deset godina.
„Premijerka Brnabić preuzima ulogu Aleksandra Vulina, koji je bio zadužen za napade na zemlje regiona, NATO, EU i Ameriku. Na taj način Aleksandar Vučić pokušava da opipa teren na međunarodnoj sceni, i koliko će se Berlin naljutiti zbog ovoga, kako bi on u svom maniru za nekoliko dana smirivao situaciju“, kaže Beširi za DW.
Na pitanje zašto je baš Berlin na tapetu, Beširi kaže da Vučić „možda ima informacije da je Nemačka usamljena u oštrom stavu kada je reč o međusobnom priznanju Beograda i Prištine“.
„Ali, to nije novi stav Nemačke. Jedino što imamo novu postavu nemačkih političara, koji nisu spremni da olako veruju Vučićevim obećanjima, i spremni su da preduzmu neke političke mere“, ističe Beširi.
Situacija deluje čudno, jer predsednik Srbije sa jedne strane zahvaljuje Nemačkoj na značajnim ulaganjima i velikom broju radnih mesta u nemačkim kompanijama koje posluju u Srbiji, a sa druge se Nemačka vidi kao jedan od antisrpkih centara.
Nedim Sejdinović kaže da je u odnosima Vučića i Berlina primetno da više nema Angele Merkel. „Primetna je promena nakon smene vlasti u Nemačkoj. Nova politika Berlina ima sve manje razumevanja za autoritarne poteze Aleksandra Vučića.“
Iza kulisa, pretpostavlja Beširi, Vučić možda zapadnim partnerima obećava jedno, a onda govori i radi drugo. „Mislim da on radi ono što Rusija hoće, a to je da se održi status kvo na Kosovu, da to bude zamrznuti konflikt koji će povremeno da se raspiruje u zavisnosti od dnevnopolitičkih potreba“, napominje direktor Instituta za evropske poslove.
Istraživanja javnog mnjenja Instituta za evropske poslove pokazuju da se Nemačka istovremeno vidi upravo tako – i kao prijatelj i neprijatelj Srbije, skreće pažnju Naim Leo Beširi.
„Jasno je da veliki uticaj ima sam predsednik, koji je svakodnevno višečasovni gost na nacionalnim frekvencijama. Taj ambivalentan stav je rezultat njegove politike“, ocenjuje Beširi.
Direktor Instituta za evropske poslove smatra da će se „ta retorika analizirati u Berlinu, i da ćemo posledice na međusobne odnose tek videti“.
„Nemačka više nije Angela Merkel, i Vučićev imidž nekakvog reformatora se istopio. Ali, nije samo Nemačka za to da se preispita saradnja sa Aleksandrom Vučićem, takav stav se sve više čuje i u drugim evropskim prestonicama“, ističe Beširi.
Nedim Sejdinović misli da će, nezavisno od pomenute retorike, biti neminovno pogoršavanje odnosa zbog ukrajinske krize, i da će biti sve manje razumevanja za unutrašnje prilike u Srbiji i nedostatak volje za rešavanje kosovskog pitanja.
„To će u praksi možda značiti da će Srbija završiti na rezervnoj klupi evropskih integracija – verovatno bez neke posebne kazne ili sankcija – ali to će svakako imati negativan uticaj na ekonomiju i građane Srbije“, zaključuje Sejdinović.
