On je, na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, rekao da mlekarska industrija u Srbiji ima status monopoliste i da od premije za mleko proizvodjači nemaju koristi.
„Minimalna otkupna cena mleka mora biti, prema našoj računici, 80 dinara po litru. Proizvodjači nemaju koristi od premije za mleko jer mlekare smanje otkupnu cenu za iznos premije koju poveća država“, rekao je Jakovljević.
Naveo je da se u Srbiji svake godine smanji broj krava i junica za četiri odsto, 2002. godine ih je ukupno bilo 1,2 miliona, a danas tri puta manje.
Dodao je da Dveri smatraju da je veliki problem nekontrolisan uvoz mleka, sumnjivog porekla.
„Srbija je postala deponija za uvoz raznih vrsta roba, pitam nadležne da li postoji laboratorija koja ispituje, ne samo prisustvo pesticida u hrani, već i teških metala, antibiotika, hormona, suplemenata, genetski modifikovanih organizama. Kako da znamo da krave u EU nisu hranjene genetski modifikovanom hranom“, upitao je Jakovljević.
Dodao je da ta stranka insistira da nadležni preduzmu odgovarajuće mere kako bi se sprečio uvoz, kako je naveo, u najmanju ruku hrane sumnjivog porekla.
On je rekao da oni koji su trebali da uvezu mleko u prahu da su to učinili i da će ga imati za šest do 12 meseci. Uvoznici mleka i sireva, kako je rekao, mogu da izbegavaju prelevmane, uvozom robe preko Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.
Dveri, prema njegovim rečima, predlažu i da se subvencionišu domaće junice do 60 odsto vrednosti, a uvozne koje su „aklimatizovane“, da ne bi uginule, do 40 odsto vrednosti, kako bi se stimulisala domaća proizvodnja.
Dodao je da je nasušna potreba formirati i specijalizovane zadruge za preradu mleka i prodavati ga preko automata u urbanim sredinama i tako izbegnuti monopolsko ponašanje mlekara.
Istakao je da treba napraviti i fabriku za proizvodnju dehidriranog mleka jer kada postoje viškovi svežeg mleka treba ga pretvoriti u mleko u prahu i ponuditi konditorskoj industriji.
„Ovoj državi je do sada odgovarao uvoznički lobi jer nije logično da se tržište ponudi ‘na izvolte’ uvoznicima i trgovčkim lancima. Dveri stoje iza nezadovoljnih proizvodjača, ne samo mleka, već mesa, voća i povrća, jaja…Sve ćemo učiniti kroz institucije da zaživi domaća, a ne strana proizvodnja jer sve ozbijne države štite njihovo tržište i proizvodjače“, rekao je Jakovljević.
Dodao je da ne treba pretvoriti domaće poljoprivrednike u jeftinu radnu snagu koja „mota“ kablove za 300-400 evra kod stranih investitora, nego im pomoći da rade na svojim farmama za 1.000-2.000 evra.
Naveo je da Nemačka sa 13 milijardi evra godišnje subvencioniše stočarstvo i da je zbog toga teško da domaći proizvodjači cenama konkurišu uvoznim sirevima i mleku iz EU. Takve subvencije su, kako je rekao, širom Evrope i u Belgiji, Holandiji, Poljskoj i Francuskoj.
