Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenjuje da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini relativno mirna, samo zahvaljujući tome što srpski narod veoma uzdržano reaguje, što su protesti mirni. Ukazuje na intenzivne aktivnosti na planu vojne saradnje Sjedinjenih Američkih Država i Kosova, ocenjujući da će one ubrzati pripremu tzv. Vojske Kosova. Drecun ističe da, iako su stavovi Vašingtona i Aljbina Kurtija identični, da Gabriel Eskobar govori da treba da se formira ZSO, ali da Beograd ne može da se složi kako bi ta zajednica trebalo da se organizuje. Naglasio je da su suđenja uhapšenim Srbima politička i uporedio ih je s onim u Haškom tribunalu.
Milovan Drecun kaže da bi mogao da se složi s izjavom komandanta Kfora Anđela Mikele Ristuča, da je poslednjih dana na Kosovu i Metohiji mirnije, ali da je situacija i dalje napeta. Međutim, ne može se, ističe složiti po pitanju -šta je uzročnik takvog stanja.
„Naravno da je to jednostrano ponašanje Prištine i ono što je njihov krajnji cilj da u potpunosti uspostave ne samo administrativnu, već i jednu policijsko-vojnu, uslovno da kažem kontrolu nad severom Kosova. Sastavni deo toga je jedno užasno maltretiranje, terorisanje srpskog naroda. A situacija je relativno, kako kaže komandant Kfora, mirna, samo zahvaljujući tome što srpski narod veoma uzdržano reaguje, što su protesti mirni. Inače, što se Kurtija tiče, situacija nije mirna“, upozorava Drecun.
Naglašava da je i dalje ogroman broj pripadnika specijalnih parapolicijskih jedinica prisutan na severu KiM i da i dalje traje maltretiranje Srba. Strah kod srpskog naroda je kaže i dalje ogroman, ne mogu bezbedno ni da se kreću, niti slobodno da izlaze iz svojih kuća.
„Uvek je prisutna mogućnost da neko bude uhapšen, maltretiran, terorisan, ali nema deeskalacije, nema smirivanja situacije. Kurti je napravio jedan manevarski potez, kako uvek radi, povukao je, kako kaže, 25 odsto policajaca. Neki su policajci izašli, ali se rasporedili tu 100, 200 metara dalje od zgrada. Dogovor je da svi izađu. On sad traži uslovljavanje održavanje novih izbora, što je takođe jedan od ključnih tačaka za deeskalaciju, time što Evropska Unija treba da povuče kaznene mere“, ističe Drecun.
Ocenjuje da je i najvećem delu u javnosti jasno ponašanje Zapada.
„NJihov cilj je da završe formiranje te lažne države. To jedino mogu ako ih ubace u jedine nacije, koje uvuku pre toga u neke transatlantske organizacije kao što je recimo NATO. I oni sve rade da bi to učinili. Kurti im remeti svojim ponašanjem taj plan“, smatra Drecun.
Ukazuje da su intenzivne aktivnosti na planu vojne, bezbednosne saradnje među Srednjih Američke države i Kosova da će oni intenzivirati pripremu tzv. Vojske Kosova.
„Po onom planu od deset godina transformacije KBS-a treba da bude u punoj operativnoj sposobnosti do 2029. godine, ali vidimo da su rekli da će taj period ubrzati za neke dve ili tri godine. Dakle, tu se nešto priprema. Ako pripremate snage, takozvane snage za teritoriju kakva je Kosovo i Metohija, onda znači da imate neke agresivne, ofanzivne planove. Ti planovi se ne odnose sigurno na to da će ta tzv. Vojska Kosova napasti recimo Albaniju ili Severnu Makedoniju, nego će napasti srpski narod i posebno Srbe koji žive na severu Kosova“, upozorava Drecun.
Smatra da su stavovi Vašingtona identični stavovima Aljbina Kurtija, ali i da američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Eskobar govori o tome da treba da se formira zajednica Srpskih opština.
„Ali Gabriel Eskobar kaže da zajednica Srpskih opština treba da bude formirana u skladu sa tzv. Kosova, da treba da omogući Srbima, kako kaže, da obavljaju samo nekakve komunalne usluge, te opštine u toj zajednici i ništa više od toga, da ona naravno ne može da ima izvršene nadležnosti“, navodi predsednik skupštinskog odbora za KiM.
Dodaje da je dobro što Eskobar u ime administracije u Beloj kući insistira na tome da se formira zajednica Srpskih opština i da je to ključ rešavanja aktuelne situacije, samo se, ističe, gotovo uopšte ne „slažemo oko toga kako treba da izgleda ta zajednica i na osnovu, na kom pravnom osnovu treba da bude formirana“.
Što se tiče pravne sudbine svih uhapšenih Srba na KiM, Drecun je izričit da tu nema prava i pravde i da su to politička suđenja, koja je uporedio sa suđenjima u Haškom tribunalu.
„Ovo im je ista situacija. Ovo je politički sud. Sudite nekome za verbalni delikt, jer kaže ono što je dokazano da u Račku nije bio nikakav masakr civila. Dokazano je na način tako što je taj isti tzv. Haški tribunal iz optužnice protiv Slobodana Miloševića izbacio ono što mu je bilo udarna stvar, a to je Račak. Dakle, nema nikakvog masakra. Oni sude čoveku zbog toga, posle 20-ak godina podižu optužnice za navodne ratne zločine, gde li su to iskopali, šta li su našli“, naglašava Drecun.
Zaključuje da se radi, kako kaže, o jednom užasnom političkom pritisku na srpski narod i stvaranju straha od toga da svako može da se nađe sutra na optužnici za ratne zločine, za kriminal, a sada vidimo i za terorizam.
