Milovan Drecun ističe da je očigledno da je postojao diplomatski dogovor s Moskvom da se ne ugrozi bezbednost američkog predsednika DŽozefa Bajdena tokom posete Kijevu i da tu nije bilo nikakvih tajni.
Misli da je ključna poruka koju je predsednik Bajden poslao – „nećemo otići!“ Sve to, ističe, ukazuje na jedan dugoročan sukob i da se Ukrajina dugoročno naoruža sistemima koji bi mogli da ojačaju njenu vojsku do mere da bude nepremostiva prepreka za bilo kakve pokušaje Rusije.
Posebno ukazuje na budžet Pentagona koji je na istorijskom nivou od oko 858 milijardi dolara, a jedna od važnih stavki u budžetu, od šest milijardi dolara je, kako kaže, za obuzdavanje Rusije. To, ocenjuje, ukazuje na značaj sukoba u Ukrajini.
„Rat u Ukrajini utiče i na male zemlje poput Srbije, jer već vidimo da je itekako uticao na zahuktavanje pokušaja da se kosmetski problem. S jedne strane što je ruski predsednik kosmetski problem nazvao presedanom, a s druge strane što SAD i NATO to smatraju svojim prostorom i u regionu imaju punu kontrolu i ne žele prisustvo konkurentske super sile i nerešene probleme“, pojašnjava pedsednik Odbora za KiM.
Ističe da Amerika predstavlja najsnažniju podršku tzv. državi Kosovo, kao i da ima i jaku podršku od strane Nemačke.
„SAD su ovde i dalje dominantna sila i mislim da u svim našim procenama moramo da uzmemo u obzir ono što će se dešavati u narednom periodu, a to je veoma, veoma jaka pozicija SAD kojoj ne može nijedna konkurentska sila ovde da priđe. Ni Rusija, ni Kina sa svojim uticajem i prisustvom“, naglasio je Drecun.
Dodaje i da bi to trebalo da Srbiji bude glavni orijentir i kada rešava kosmetski problem i kada traži geopolitičko mesto u tom novom policentričnom međunarodnom poretku.
Ukazuje da je predsednik Aleksandar Vučić istakao posle razgovora sa Derekom Šoleom, višim savetnikom u Stejt departmentu, istakao da je dogovoreno da započnu razgovori o izgradnji strateškog partnerstva Srbije i SAD.
„SAD smatraju da je priča o KiM završena, odnosno da je treba završiti u delu, gde mi treba da priznamo lažnu državu Kosovo i da ona postane članica UN. Svakako da je njihova ideja da se na sastanku u Briselu 27. februara raspravlja o Evropskom predlogu koji je došao u fazu da se nalazi na stolu po principu `uzmi ili ostavi`. Oni će nastojati da taj problem reše u narednom periodu bar delimično“, naglašava Drecun.
Objašnjava da taj predlog predviđa tri koraka. Prvi je, osnovni sporazum bez de jure priznanja sa naše strane, ali se govori o principima teritorijalnog integriteta, što kako ističe, znači de facto priznanje. I treći korak članstvo tzv. države Kosovo u međunarodnim organizacijama.
„Međutim, potpuno je jasno da Beograd neće prihvatiti da se složi s članstvom lažne države u UN. Zato je cilj u ovoj fazi SAD i drugih zapadnih država da omoguće članstvo tzv. državi Kosovo u NATO. To je ključna stvar, ali da bi se to desilo imate isti slučaj kao s Ukrajinom“, osenio je Drecun.
Podsetio je na izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, da bi bilo koja zemlja koja ima teritorijalni ili etnički problem, što je, navodi slučaj s Ukrajinom, ali slučaj i sa tzv. Kosovom, morala na miran politički način pre toga da reši te probleme da bi mogla da aplicira za članstvo u NATO.
Uz sve to, kaže ubrzano im prave i vojsku po svim NATO standardima.
„Dakle, njihov cilj u ovoj fazi je da omoguće članstvo tzv. Kosovu u evroatlantskim strukturama, prevashodno u NATO, a da članstvo u UN ostave za neku drugu fazu“, ocenjuje Milovan Drecun.
