Drecun je rekao da je taj plan neprihvatljiv za Srbiju, zato što polazi od toga da Srbija treba da ga prihvati i praktično prizna samoproglašenu državnost Kosova, a da se tek nakon toga razgovora o Zajednici srpskih opština, nestalima i svim drugim nerešenim problemima.
On smatra da je, u situaciji kada Srbi svoje pravo na opstanak brane na barikadama na severu Kosova i Metohije, najopasniji dolazak Kfora i mogućnost operacije „Lažne zastave“, odnosno napada Albanaca na pripadnike Kfora i Euleksa, koji bi Priština pripisala Srbima.
„To je već započeto napadom na Euleks koji su organizovali sami Albanci i optužili Srbe“, rekao je Drecun za Pink.
Komentarišući najavljenu vežbu Kfora u Novom Selu u blizini Kosovske Mitrovice, Drecun je ukazao da to može da bude maska za uklanjanje barikada, ističući da bi time zauvek bilo izgubljeno poverenje u Kfor.
Govoreći o zahtevu Srbije Kforu da se na Kosovo i Metohiju, u skladu sa Rezolucijom 1244, vrati od 100 do 1.000 pripadnika srpskih oružanih snaga, Drecun je rekao da ta inicijativa predstavlja mnogo veći problem za međunarodnu zajednicu nego što se na prvi pogled čini.
„Premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti kaže da je zahtev Srbije Kforu smešan , ali to nije smešno. Taj naš zahtev je izazvao veliku pažnju celokupne međunarodne zajednice, jer se u fokusu pažnje našla Rezolucija 1244. Zapad hoće da je skloni iz javnosti, jer je samoproglašena državnost Kosova suprotna Rezoluciji 1244″, ocenio je Drecun.
On je objasnio da Srbija želi da ponovo u igru vrati marginalizovane UN, a prvi korak je povratak srpskih oružanih snaga na Kosovo i Metohiju.
„Međutim, pominjanje Rezolucije 1244 je isuviše veliki teret za međunarodnu zajednicu. Zato se stvaraju nove incidentne situacije. Kriza se drži do kontrolisanog nivoa, ali ta kriza, prema njihovim planovima, treba da bude permanentna“, ukazao je Drecun.
