Kosovosko tužilaštvo raspisalo je međunarodne poternice za 18 Srba , osumnjičenih da su počinili zločine u Račku pre 24 godine. Milovan Drecun kaže da Priština inače ima običaj da kada podiže optužnice za navodne ratne zločine protiv Srba da to čini tajno, za razliku od našeg tužilštva koje podiže javne optužnice.
„Ovo je sastavni deo jedne političke kampanje koja u konačnom treba da donese Prištini priču o navodnom genocidu i potvrđivanje te priče o navodnom genocidu nad Albancima na Kosovu i Metohiji tokom sukoba 1998. i 1999. godine, a sve da bi se osnažila priča o lažnoj državi Kosovo, o tome da su oni žrtve, da je potrebno zbog toga da dobiju državu, da ih svi koji nisu to učinili priznaju, da se dokaže nešto što se nije desilo na Kosovu i Metohiji“, navodi Drecun.
Ističe da u osnovi te priče jeste ono zbog čega smo formalno bombardovani, a to je događaj u Račku.
„Koji zapravo ne predstavlja nikakav zločin protiv civilnog stanovništva, ne postoji nijedan jedini dokaz da je počinjen bilo kakav zločin. O tome je Helena Rante najbolje govorila, ona je optužila Vilijama Vokera da je vršio pritisak na nju da iznese istinu u skladu sa njegovim tumačenjem događaja, zatim je optužila tadašnjeg nemačkog ambasadora da je on instruisao i pred onu konferenciju za štampu, ali i kasnije, čak je dve godine posle toga rekla da joj je prećeno smrću ako ne potvrdi varijantu koja je odgovarala pojedinim zapadnim zemljama“, dodaje Drecun.
Ističe i da je iz optužnice protiv šestorice državnih, policijskih i vojnih zvaničnika tadašnje SRJ u Haškom tribunalu izbačen slučaj Račak.
„Pod obrazloženjem da tužilaštvo ne treba da dokazuje toliko veliki broj slučajeva ratnih zločina na KiM, a zapravo je postojala opasnost da tužilaštvo ne može da dokaže da se desio zaista ratni zločin“, naglašava Drecun.
Ukazuje da je ključna stvar to da su dve strane televizijske ekipe, koje su bile prisutne tokom same akcije, snimile tog dana kada je akcija završena jarugu u kojoj su navodno bila tela ubijenih Albanaca da je bila prazna tog dana kad je bila akcija.
„Što znači da su tela tu naknadno prebačena. Takođe, nađen je spisak od 126 terorista, jer tamo je bio štab terorističke brigade. Na tom spisku su bila i četiri prezimena koja su ukazivala na to da se radi o strancima, da li su to bili instruktori, plaćenici, svejedno“, dodaje Drecun.
„Imamo jednu priču koja je isforsirana i koja je bila potrebna da bi naša zemlja bila bombardovana tada, ali Priština sada istrajava na tome i opravdava praktično i verbalni delikt koji je uvela i želi sve to da smesti u kontekst ovoga što sada radi – formirali su institut za istraživanje ratnih zločina, govore non-stop o nekakvom genocidu i to ne treba prihvatiti tek tako, oni to rade veoma sistematski i uporno i svakako da će imati podršku vodećih zapadnih zemalja koje i dalje neće da priznaju da se nije desio zločin u Račku“, naglašava Drecun.
Ukazuje da su svi predstavnici vodećih zapadnih država bili na komemoraciji u nedelju.
„Time se podiže značaj onoga o čemu Kurti govori o navodnom genecidu, o navodnom zločinu u Račku iako svi dokazi govore da nije bilo nikakvog zločina“, dodaje.
Poručuje i da uskoro počinje suđenje Hašinu Tačiju i grupi optuženih rukovodilaca takozvane OVK.
„Kurti sigurno pokušava kao saučesnik u svemu tome sada nekako da u stranu potisne čitavu tu priču o suđenju terorističke OVK. Optužnica je izuzetno teška po OVK i po same Albance, jer ona govori o udruženom zločinačkom poduhvatu u kome su učestvovali svi pripadnici OVK, od vrha do poslednjeg vojnika, i to je jako teško za Albance i Prištinu i on sada želi da malo marginalizuje to suđenje koje predstoji, jer tu će isplivati istina o užasnim zločinima koja je OVK počinila“, naglašava Drecun.
„Mislim da Kurti ne može da postigne ništa sa tom pričom o Račku, jednostavno kada su mogli da ih iskoriste, kada su bila suđenja državnom, policijskom i vojnom rukovodstvu SRJ oni nisu imali nikakve dokaze i odustali su od nje“, dodaje.
Vilijam Voker piše knjigu o Račku, a kako prenose mediji finansira je Priština sa 70.000 evra. Drecun kaže da će u toj knjizi biti „Vokerova i albanska strana priče, koja je izmišljena i ne odgovora istini“.
„To će biti jedna kreacija gomile laži koje treba da zatrpaju istinu. Mislim da bismo mi takođe trebalo da objavimo knjigu o tome kako je istina o događajima u Račku pretvorena u jednu propagandnu kampanju, u opravdanje za bombardovanje naše zemlje. Mnogo je uglednih ljudi u svetu koji bi mogli da govore o čitavoj toj političkoj igri, da se taj događaj u Račku pretvori u nešto što treba da posluži kao opravdanje za bombardovanje naše zemlje, sa njima bi trebalo razgovarati, objaviti sve te činjenice i u zapadnim medijima“, poručuje Drecun.
Ukazuje da treba „mnogo aktivnije da odgovaramo na propagandne poteze i kampanje Prištine“.
„Ako ih ostavite i ne objavite svoju istinu, onda će pobediti njihova laž“, zaključuje Drecun.
