Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je danas da je Srbija prezadužena zemlja i da se nalazi u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji.
Đilas je u intervjuu agenciji Beta kazao da će javni dug Srbije preći 50 milijardi evra.
Na pitanje da li se slaže s tvrdnjom predsednika Aleksandra Vučića da Srbija svaki dan napreduje i jača u ekonomskom i svakom drugom smislu, Đilas je kazao da je to samo jedna u nizu netačnih poruka kojima se narod ubeđuje kroz medije da živi zlatno doba.
„U Srbiji napreduju samo korupcija i kriminal. Ekonomska situacija je katastrofalna. Vučić se poziva na rast plata koji nije sporan, ali ne spominje to što nam je danas potrebno 2.500 dinara za iste stvari koje smo pre deset godina kupovali za 1.000 dinara. Plate sigurno nisu porasle 150 odsto“, rekao je on.
Naglasio je da zvanični dug Srbije trenutno iznosi više od 35 milijardi evra i da ta cifra nije konačna.
„Kad povučemo sve pare iz kredita za projekte koji se rade bez tendera, dug će preći 50 milijardi evra, a naš bruto društveni proizvod (BDP) iznosi zvanično 60 milijardi evra. Relano je manji od toga jer smo do tog iznosa došli zahvaljući inflaciji i nemenjanju kursa evra. Sad nas ubeđuju da će BDP uz rast od dva odsto dostići 70 milijardi evra! Dva odsto od 60 nije 10, nego samo 1,2. To nauče deca u osnovnoj školi. Mi smo prezadužena zemlja i sve što vlast priča je konstantna laž i manipulacija“, kazao je Đilas.
Po njegovim rečima, pre svega zbog ogromnog rasta cena hrane i nekontrolisanog zaduživanja, građani Srbije žive veoma niskim standardom.
Upitan da li su strani investitori doneli očekivani boljitak za privredu i građane Srbije, s obzirom na visok nivo subvencija, Đilas je kazao da se nijedna zemlja na svetu nije razvila samo na stranim investicijama.
„Strane investicije su neophodne i mnoge su se pokazale dobrim, ali od vlasnika svih kompanija koje su dobile subvencije je trebalo zahtevati da radnicima daju plate ne manje od srpskog proseka, a ne minimalce, i da dozvole sindikalno organizovanje. Sve zemlje koje su napravile ekonomski bum, to su uradile na sopstvenoj pameti i ulaganju u nauku, obrazovanje i visoke tehnologije“, rekao je on.
Ocenio je da se Srbija pretvorila u zemlju jeftine radne snage, „a to je ono što je premijer Đinđić (Zoran) govorio da nikako ne sme da se desi“.
„Sad investitori, koji su dobili subvencije, napuštaju Srbiju, a ljudi ostaju bez posla. Pojedini investitori koriste za izvoz naše prirodne resurse koje smo im dali u bescenje i zagađuju životnu sredinu. Nama su potrebne nove tehnologije koje traže visok tehnološki razvoj, a ne šivenje garderobe i motanje kablova“, rekao je.
Istakao je da je kod većine stranih investitora plata jedva preko 40.000 dinara.
„S tom platom naši radnici ne mogu deci ni sladoled da kupe. Nažalost, imamo saznanja da i predstavnici države insistiraju kod stranih investitora da radnicima daju male plate kako ne bi rušili ideologiju siromaštva na kojoj ova vlast počiva“, rekao je Đilas.
Po evropskim podacima, dodao je, radnici u Srbiji rade više od drugih.
„Međutim, Vučić tvrdi da malo radimo, da nećemo da radimo na sebi… Po njemu, kod nas niko ne valja, čak ni vojnici jer im, kako je rekao, smeta kiša“, naveo je lider SSP-a.
Đilas je rekao da država mora da podrži domaće preduzetnike i poljoprivrednike. Kazao je da je vlast uništila velike državne kompanije kao što su EPS i „Telekom“.
„‘Telekom’ duguje dobavljačima pola milijade evra. U EPS-u su nedavno smenili generalnog direktora Tomaševića (Miroslav) koji je nesporan stručnjak i koga su očigledno greškom postavili. Pre toga, na čelu EPS-a je bio Grčić (Milorad), koji je neku diplomu pribavio u petoj deceniji života. I onda se čudimo što je ta, najveća srpska kompanija došla na korak od potpunog propadanja. Da li to nazivate napredovanjem?“, zapitao se Đilas.
Na pitanje Bete u čemu je Srbija najviše napredovala u poslednjih 11 godina, Đilas je kazao u „kriminalu i korupciji“.
„Ne može konstantno da se umesto interesa Srbije zadovaljavuju interesi drugih država i ne sme nikome nijedan posao da se dodeli bez međunarodnog tendera. Na primer, Kinezi koji mnogo grade u Srbiji poslove dobijaju bez tendera, dok u Hrvatskoj učestvuju na tenderima sa svim ostalim zainteresovanim kompanijama. Tako, kilometar autoputa u Hrvatskoj košta 4,3 miliona evra, a kod nas kilometar brze saobraćajnice, od Lajkovca do Lazarevca, košta 8,7 miliona evra“, istakao je Đilas.
Dodao je da je izgradnja kilometra pruge na Tibetu (Kina) koštala upola jeftinije nego rekonstrukcija pruge Beograd-Novi Sad-Subotica.
„Kako je moguće da kilometar obilaznice oko Kragujevca košta 22 miliona evra? U pitanju je ogromna korupcija i ogromna korist za strane kompanije i njihove domaće partnere. Cene infrastrukturnih radova su podignute nekoliko puta iznad realnih. Postavlja se pitanje od čega će narod da živi?“, kazao je.
Kad se promeni vlast, dodao je, saseći ćemo sistemsku korupciju i taj novac usmeriti na zdravstvo i obrazovanje.
„Danas je budžet Beograda 2,5 puta veći u evrima nego pre deset godina. Da li iko vidi da Grad Beograd gradi 2,5 puta više nego što je bilo ranije? Naravno da ne, jer ne gradi“, naveo je Đilas.
Na pitanje da li se zaduženje ove vlasti od 22 milijarde evra pokazalo ekonomski opravdanim, Đilas je rekao da su svi krediti dobijeni od EIB-a i EBRD-a isplativi, jer su definisani projektima uz obavezne tendere i najniže kamate, „ali je njih najmanje“.
„Uzimanje kredita od stranih država uz obavezu da njihove firme bez tendera dobijaju poslove, kao i emitovanje obveznica s kamatama od skoro 10 odsto, su veoma loše i štetne odluke naših vlasti. Dobro je da se grade autoputevi, ali sve mora da bude transparentno i definisano, kako se troškovi ne bi povećavali po nekoliko puta, što je čest slučaj“, ocenio je on.
Naveo je i primer izgradnje nacionalnog stadiona, „čija je cena gradnje s početnih 400 narasla na preko 700 miliona evra“.
„Mi ne samo što trošimo novac na projekte koji nam nisu prioritet, nego na taj način ogromna količina novca poreskih obveznika završava u džepovima ljudi na vlasti“, rekao je.
