Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i i Ukrajine Volodimira Zelenskog u Atini predstavlja win-win situaciju za predsednike obe države, a ako bi se na diplomatskoj vagi merila ostvarenu korist, stiče se utisak da je taj razgovor u ovom trenutku značajniji za Srbiju, toliko da se može nazvati i istorijskim, ocenio je Demostat.
U komentaru Demostat navodi da bi naivno bilo očekivati da će susret Vučić-Zelenski u kratkom roku dovesti do zaokreta u spoljnopolitičkom kursu Srbije, uključujući promene u javnom mnjenju koje je većinski naklonjeno Rusiji, ali predstavlja nagoveštaj da se „voz“ Srbije udaljava od Moskve i kreće ka Zapadu.
Poruke koje su nakon razgovora poslali predsednici Srbije i Ukrajine istovremeno pokazuju da model „strateškog strpljenja“ koji sprovodi aktuelna američka administracija daje rezultate, bez obzira na kritike koje sa Zapada zbog toga stižu na adresu Vašingtona.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil naveo je u intervjuu za Glas Amerike da je bio „ekstremno zadovoljan“ kada je video da su Vučić i Zelenski seli da razgovaraju, podseća Demostat.
Kako se navodi, suština strategije prema Srbiji koju zagovara administracija SAD podrazumeva sukcesivno ispunjavanje ključnih tačaka na evropskom putu: ubrzano sprovođenje Ohridskog sporazuma Beograda i Prištine, nastavak diversifikacije snadbevanja gasom, te postepeno pridruživanje paketima sankcija Rusiji.
Takođe, Srbija će se u narednim mesecima i godinama postepeno oslobađati iz „čvrstog energetskog zagrljaja“ Rusije, što će, pre svega, značiti nastavak diversifikacije snadbevanja gasom.
Prema zvaničnim najavama, završetak gasnog interkonektora Srbija-Bugarska očekuje se u oktobru. Upravo je ta energetska zavisnost od Rusije do sada bila glavni argument Srbije da se ne uvedu sankcije.
Mada u trenutnim okolnostima ne deluje da će Srbija pristati da usliši i bezbroj puta ponovljene molbe SAD i ostalih sa Zapada o uvođenju sankcija Rusiji, za očekivati je da će se to događati sukcesivno nakon narednih parlamentarnih izbora, koji će, po svemu sudeći, ponovo biti prevremeni.
Na kraju, piše Demostat, naivno bi bilo poverovati da će Amerika i EU prestati da traže od srpskog predsednika da u Srbiji (konačno) bude uspostavljena „potpuno funkcionalna demokratija“.
„Ma koliko izgledalo da su ostale tačke iz agende Vašingtona važnije, pitanje demokratije u Srbiji ponovo će doći visoko na dnevni red, čim budu rešena ‘najkrupnija pitanja’, poput Kosova i sankcionisanja Rusije“, navodi Demostat.
