Izbori pred nama biće peti parlamentarni izbori od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. Četvrti put na birališta izlazimo pre isteka mandata Vlade i Skupštine, odnosno vanredno.
Ako se vratimo devet godina unazad, na izbore 2014. godine, koji se održavaju inače nepune dve godine od redovnih, vlast je tada želela da proveri „volju naroda“. Istraživanja su pokazivala da je politička moć SNS-a velika i da to stanje ne oslikava i njihovo prisustvo u institucijama.
Hteli su navodno politički legitimitet, a zapravo više mandata. Dobili su sa koalicionim partnerima dvotrećinsku većinu.
Parlament biramo opet dve godine kasnije, a ujedno i dve pre kraja mandata – 24. aprila 2016. godine, kada se održavaju i pokrajinski i lokalni izbori.
Tada se postavljalo pitanje zbog čega sada opet izbori. Jer, SNS je imao stabilnu većinu, bezopasnu opoziciju, istraživanja javnog mnjenja su im išla u korist.
Analitičari su u ovome videli ništa drugo do taktiku – da poboljšaju rezultat u gradovima i opštinama u kojima nisu tako dobro stajali.
Tada SNS uspostavlja vlast na svim nivoima i u gotovo svim lokalnim samoupravama.
Zaboravili smo bili kako to izgleda ali smo se 2020, godine podsetili kako je kada redovno glasamo. Bilo je to 21. juna 2020. godine. Iako je tim izborima prethodio međustranački dijalog, kojem su posredovali evroposlanici, opozicione partije ipak su bojkotovale izbore. Tvrdili su da i dalje nema uslova za fer izbore, a ujedno to je i godina pandemije, pa kampanje praktično nije ni bilo.
Nije bilo ni velike izlaznosti na tim izborima, samo 48,88 odsto.
Koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom osvaja tri četvrtine mandata, što je u tom trenutku bila jedna od najubedljivijih parlamentarnih većina u Evropi.
Da će ta Vlada imati „oročen“ mandat, znalo se i pre nego što je formirana.
Predsednik je već u jesen 2020. izjavljivao da na birališta idemo opet za dve godine – 3. aprila 2022.
CRTA je ocenila da je predizbornu godinu obeležilo skoro potpuno odsustvo opozicije iz medija sa nacionalnom frekvencijom, zloupotreba institucionalnih prednosti vladajuće većine, učestali građanski, uglavnom ekološki, protesti širom Srbije.
Na izborima 2022. dobijamo šarolik sastav parlamenta, u koji ulazi i opozicija i stranke koje će od maja ove godine organizovati proteste protiv nasilja. Pod tom parolom izlaze sada na decembarske izbore.
Vanredni izbori možda su dobra taktika po vlast, a zašto nisu po društvo objasnio je za N1 profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković.
„Uopšte nije zdravo za jedno društvo da tako često ulazimo u izbore, upravo zato što se programi ne ostvaruju. O njima se ne razgovara, niti ima kritičkog odnosa, kao ni racionalnog odnosa prema tim pitanjima. A onda, kada dobijate Skupštinu ili Vladu, ona ima samo godinu dana mandata. Čak i da ima nešto u programu, on ne može da se realizuje. Dakle, to uopšte nema veze sa demokratijom“, naveo je Marinković.
Baš to o čemu profesor Marinković priča dogodilo nam se i ovaj put. Vlada nije bila ni blizu punog mandata, zapravo je radila najkraće do sada, prošle nedelje obeležila je tek godinu dana rada, dok se istovremeno uveliko pripremala za izbore.
