Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik smatra da će dešavanja iz proteklih decenija kao i aktuelni sukob na istoku Evrope uticati na razvoj događaja u regionu i dodaje da je u takvim okolnostima teško biti optimista, ali da nema osnova ni za pesimizam.
Premijerka AnaBrnabić, na pitanje kako vidi region u 2023, za Tanjug kaže da će Srbija i u ovoj godini nastaviti da bude duboko posvećena inicijativi Otvoreni Balkan i svim ostalim regionalnim inicijativama.
„Sa nestrpljenjem očekujem uvođenje elektronske identifikacije za sve građane u okviru inicijative Open Balkan — ID kartice koje će nam omogućiti da prelazimo granice bez ikakvog zadržavanja, da među nama praktično nema granica, da imamo nesmetani protok roba, ljudi, kapitala i usluga“, rekla je Brnabićeva.
Dodala je da jedva čeka da vidi granične prelaze na kojima će postojati jedna jedinstvena obeležena traka za kamione i putnička vozila zemalja članica Otvorenog Balkana.
Ona je navela da veruje da će, uz sve izazove koji postoje i probleme prouzrokovane nerazumnom politikom Aljbina Kurtija, svi zajedno imati snage da mladim generacijama pokažu da postoje političari dovoljno odgovorni da se bore za bolju budućnost.
Akcenat je, kako kaže, stavila na inicijativuOtvoreni Balkan, jer je to „naša, autohtona inicijativa, koju smo pokrenuli mi iz regiona“. Tim povodom, izrazila je iskrenu nadu da će joj se i ostali partneri iz regiona polako priključiti.
DritanAbazovićočekuje da će svi uregionu biti mudriji i posvećeni prijateljstvu i zajedništvu, da će jedni u drugima videti prijatelje koji će graditi zajedničku budućnost na dobrobit svih građana uz povećanje životnog standarda.
„Da iza sebe ostavimo politike prošlosti, da gradimo zajedničku evropsku budućnost, da izađemo iz 90-ih u mentalnom smislu i političkom i da shvatimo da u 21. veku u 23. godini moramo da budemo odlučniji da dostignemo veći životni standard, veću mobilnost građana, da se mirimo, ali na osnovnu jakih i čvrstih opredeljenosti za zaštitu univerzalnih vrednosti“, istakao je on.
Abazović smatra da region zapadnog Balkana ima šta da ponudi i Evropi i svetu. Međutim, dodaje, da je potrebno da se menja dosadašnja praksa, i kako kaže, jedni u drugima ne smemo da vidimo neprijatelje, već prijatelje, komšije, ljude sa kojima ćemo sarađivati, živeti i sa kojima ćemo graditi zajedničku budućnost.
DmitarKovačevskirekao je da veruje da će ova godina biti bolja od 2022. za Severnu Makedoniju, ali i za region.
PremijerSeverne Makedonijepodsetio je da su prošli kroz teške godine, da je posebno teška bila poslednja u kojoj se, posle pandemije i ekonomske krize, u širem okruženju desio rat, zbog čega su suočeni sa energetskom krizom, koja je ipak, dodaje, ublažena zahvaljujući dobrosusedskim odnosima. Zbog toga naglašava da upravo taj model međusobne pomoći treba da se primenjuje i u godinama koje dolaze.
„Kao rezultat brojnih sporazuma i memoranduma u okviru Otvorenog Balkana, međusobna trgovina raste, nastupamo zajedno sa našom vinskom i turističkom ponudom, pojednostavljujemo pristup tržištu rada. Očekujem da će to biti motiv i drugim zemljama iz regiona da se pridruže inicijativi kojom Zapadni Balkan postaje evropski i otvoren u praktičnom smislu te reči“, rekao je Kovačevski.
On je naglasio da saradnja i ekonomski razvoj, osim što su najbolji načini za otvaranje novih perspektiva, donose i stabilnost i sigurnost i mogućnost zatvaranja istorijskih pitanja, kroz dijalog i razumevanje.
„Severna Makedonija može da pomogne svojim iskustvom u tom pogledu kao model građanske države uz poštovanje prava svih građana i sa relaksiranim međuetničkim odnosima“, rekao je on i naglasio da su sve krize sa kojima smo se suočili pokazale koliko je region ranjiv, te da stoga nema potrebe za dodatnim krizama koje podižu tenzije.
Predsednik Republike Srpske MiloradDodikukazuje da sve što se dešavalo u prethodnim decenijama umnogome govori i o razvoju događaja u 2023. godini u našem regionu i dodaje da nije realno verovati da će evroatlantski centri moći menjati pristup prema regionu.
Dodik za Tanjug dodaje da vodeće zapadne sile u kontinuitetu pokušavaju da nametnu poredak koji su pogrešno definisali krajem prošlog veka kao poželjan, a kojim se podrazumeva centralizacija BiH, odvajanje Kosmeta od Srbije, slabljenje srpskog faktora u Crnoj Gori, širenje NATO-a.
Dodao je da je to što Vašington, Brisel, Berlin, jednostrano postupaju, podržavajući pretenzije srpskih regionalnih oponenata, a zanemarujući međunarodno pravo, generator krize koja „kod nas i u okruženju kao da ima permanentni karakter“.
Prema rečima predsednika RS, nerealno je verovati da će se u novoj godini promeniti takav pristup evroatlantskih centara moći.
S druge strane, naglašava, ni Srbija ni Srpska neće pristati da se protivpravno gaze njihovi interesi i prava i ruši njihov suverenitet.
„Nepokolebljivo ćemo insistirati na slovu izvornogDejtona koji podrazumeva BiH kao demokratsku zajednicu tri ravnopravna naroda i dva entiteta, odnosno na Rezoluciji 1244 i drugim sporazumima koji potvrđujusuverenitet Srbije nad KiM“, naglasio je Dodik.
On je dodao da je u takvim okolnostima teško biti optimista i prognozirati harmonične odnose u regionu u predstojećem periodu, ali da nema osnova ni za pesimizam.
Prema Dodikovim rečima, srpski narod će, kao što je uspevao i u prethodnim godinama, istrajati u odbrani svojih vitalnih interesa, ali će biti i otvoren za pravi, autentični dijalog sa svim drugim narodima regiona koji bi po svim spornim pitanjima trebalo da dovede do održivih kompromisa.
Ocenio je i da region nije nikakvo bure baruta već ga eksterni faktori zloupotrebljavaju.
„To će, po svemu sudeći, pokušavati da čine i 2023. godine, ali mi im nećemo dopustiti i da ga potpale, te tako dovedu do eksplozije. Banjaluka i Beograd su do sada dosledno vodili, a tako će biti i ove godine, odgovornu politiku, koja ima u vidu očuvanje interesa našeg naroda, ali i obezbeđivanje mira i stabilnosti u regionu“, zaključio je Dodik.
