Kao neko ko je bio neposredno uključen u proces postizanja Briselskog sporazuma 2013. godine, Ivica Dačić želi da razjasni situaciju. On naglašava da nikada nije rekao da su Srbija, Aleksandar Vučić ili on lično prevareni prilikom potpisivanja sporazuma. Takva izjava bi značila da nisu razumeli važnost dokumenta, što je uvredljivo za sve državne zvaničnike koji su donosili odluke u to vreme.
Dačić je dodao da je Briselski sporazum potpisan s punom svešću o njegovoj važnosti i obavezama koje iz njega proizilaze. Sporazum je rezultat višemesečnih pregovora, uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. U tom trenutku, postojala je iskrena volja za normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, uz poštovanje svih obaveza.
On je pojasnio da kada danas govori o prevari, ne misli na to da nisu znali šta potpisuju. Misli na to da su prevareni u sprovođenju sporazuma, jer ono što je predstavljeno kao ozbiljan međunarodni dogovor nije realizovano. Prevareni su zbog stepena pasivnosti i političkog oportunizma koji su obeležili implementaciju.
Dačić je istakao da je Briselski sporazum podrazumevao formiranje Zajednice srpskih opština, što do danas nije ispunjeno. Srbija je ispunila svoje obaveze, dok Evropska unija nije pokazala istu odlučnost kada je trebalo da se Priština obaveže na implementaciju. Umesto da insistira na sprovođenju sporazuma, Brisel je birao tišinu i beskrajne tehničke konsultacije.
On je primetio da su i američki partneri imali sličan pristup. Kada su SAD pružale podršku dijalogu, verovali su da će ta podrška biti iskrena. Nažalost, suočili su se s praksom u kojoj su obe strane tretirane različito, a Srbija je bila pod pritiscima da ispuni sve obaveze.
Dačić je zaključio da je Briselski sporazum bio šansa za mir i stabilnost, koju su srušili oni koji su ga iskoristili za političku dominaciju. Poručio je da ako Evropska unija želi da bude posrednik, mora biti neutralna, a SAD da prestanu s dvostrukim standardima. Srbija ne beži od dijaloga, ali beži od iluzija.
