Američki predsednik Džo Bajden zatražio je od Kongresa dodatnih 33 milijarde dolara za podršku Ukrajini u tekućem sukobu sa Rusijom. Ogroman deo ogromnog paketa namenjen je dodatnoj vojnoj i bezbednosnoj pomoći, dok će ostatak biti iskorišćen za ekonomsku i humanitarnu pomoć.
„Uprava traži 20,4 milijarde dolara dodatne bezbednosne i vojne pomoći za Ukrajinu i za napore SAD da ojačaju evropsku bezbednost u saradnji sa našim NATO saveznicima i drugim partnerima u regionu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Otkrivajući paket tokom svog govora u Beloj kući, Bajden je rekao da je „kritično“ da ga zakonodavci usvoje. „Ovaj zakon nam je potreban da podržimo Ukrajinu i njenu borbu za slobodu“, rekao je on, priznajući da cena nije „jeftina“. „Ali odustajanje od agresije će biti skuplje ako dozvolimo da se to dogodi“, naglasio je on.
Američka administracija želi da paket pomoći bude označen kao hitna potrošnja, tako da ne mora da se nadoknađuje smanjenjem potrošnje na drugim mestima. Osim ogromnog paketa pomoći Ukrajini, Bajden takođe traži nova ovlašćenja da cilja na bogate Ruse za koje američka administracija veruje da su „oligarsi“.
„Takođe šaljem Kongresu sveobuhvatan paket koji će poboljšati naše naglašene napore da se prilagodimo (sic) ruskim oligarsima i osiguramo da iskoristimo njihove loše stečene dobitke. Udovoljićemo im, zaplenićemo njihove jahte, njihove luksuzne domove, njihove zla začete dobitke“, rekao je Bajden, boreći se sa svetskom „kleptokratijom“ da opiše te bogate Ruse koji će biti meta. „Ovo su loši momci“, rekao je na kraju.
Ako se omogući, predložena ovlašćenja bi omogućila američkim vlastima da „usporede proces zaplene imovine oligarha“, da ih prodaju i da prihod usmere u Ukrajinu.
Samo SAD su uputile više od tri milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini od izbijanja tekućeg sukoba krajem februara. Saveznici Vašingtona su takođe ulivali raskošnu ekonomsku i vojnu pomoć Kijevu, a određeni zapadni zvaničnici – uključujući britanskog premijera Borisa Džonsona i visokog diplomatu EU Žozepa Borela – otvoreno su izjavili da žele da Ukrajina pobedi Rusiju na bojnom polju.
Moskva je više puta upozoravala Zapad da ne povećava pomoć Kijevu, navodeći da bi to samo produžilo sukob koji je u toku i nanelo dodatnu štetu Ukrajini, kao i patnju narodu zemlje.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
