„Najoštrije osuđujem napad na Kosovsku policiju do kojeg je došlo prošlog vikenda. Saosećam se sa porodicom Afrima Bunjakua, policijskog narednika koji je izgubio život u bezumnom činu nasilja, kada su povređena i još trojica policajaca“, navodi se u pisanom odgovoru senatorke Šahin dostavljen Glasu Amerike .
Odgovorni za ovaj brutalni napad treba da budu izvedeni pred lice pravde. Nažalost, ova situacija je još jasnije ukazala na ćorsokak između Kosova i Srbije, dodala je ona.
U napadu u selu Banjska na severu Kosova 24. septembra, ranjena su i trojica pripadnika Kosovske policije, a ubijena su i trojica napadača. Kosovske vlasti su kao organizatora napada označile Milana Radoičića, potpredsednika Srpke liste i navele da on ima podršku Beograda. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, osudio je ubistvo policajca, ali je optužio premijer Aljbina Kurtija da je najodogovorniji za nasilje.
„Iako pozdravljam poteze preduzete ranije ove godine, kada su obe zemlje pristale na plan koji bi pomogao da se osigura mir u regionu i ojačaju perspektive za članstvo u EU, sa žaljenjem konstatujem da predsednik Vučić i premijer Kurti i dalje odbijaju da pokažu spremnost da traže trajno rešenje“, ocenila je senatorka Šahin, predsedavajuća Pododbora za Evropu.
Do napada na kosovske policajce došlo je deset dana posle još jedne neuspele runde pregovora Vučića i Kurtija u Briselu. I tada su se dve strane međusobno optuživale za odgovornost za to što proces stagnira.
„Tragedija koja se desila u nedelju ukazuje na realnu opasnost od nečinjenja. Ne smemo da dozvolimo da još nevinih života plati cenu političke paralize. Pozivam obojicu lidera da rade zajedno sa SAD i Evropskom unijom na tome da prioritet budu diplomatski napori, kako bi se izbeglo dalje nasilje i akteri se odmah vratili dijalogu o napretku normalizacije pod pokroviteljstvom Evropske unije“, zaključuje Šahin.
Senatorka Šahin je prethodnih meseci često govorila o potrebi da se spreči eskalacije nasilja na Kosovu.
Krajem juna je, zajedno sa predstavnicima obe partije, bila potpisnica pisma upućenog administraciji predsednika Džoa Bajdena, u kojem se tražilo da kao jedan od prioriteta označi sve lošiju bezbednosnu situaciju između Kosova i Srbije.
Prošle godine, Šahin je kao članica delegacije Kongresa, posetila Balkan. Na zahtev Šahin, Odbor za spoljnopolitičke odnose Senata je u maju održao održao pretres na temu situacije na Zapadnom Balkanu.
To je došlo nakon obnovljenog dvopartijskog nastojanja predvođenog Šahin da se usvoji zakonski predlog koji bi promovisao saradnju između SAD i Zapadnog Balkana.
Kurt Basiner iz međunarodne organizacije Savet za politiku demokratizacije za Glas Amerike kaže da je napad u Banjskoj opasan incident koji dodatno podiže tenzije na severu Kosova.
„Očigledno da se radi o veoma ozbiljnom incidentu, s obzirom na napetosti koje su već postojale, a kamoli zbog gubitka života. A s obzirom na sav arsenal koji je očigledno pronađen, moglo je da bude i mnogo gore“, kaže Basiner.
Ograđujući se samo na činjenice koje su javno dostupne, on tvrdi nije nelogično što kosovske vlasti tvrde da su napadači povezani sa Beogradom.
„S obzirom na prirodu borbe i činjenicu da je bilo potrebna specijalna policijska akcija za hvatanje napadača i oslobađanje manastira i talaca, svakako mogu da razumem zašto se prvo gleda u pravcu Beograda kao mesto gde je neko mogao da dobije obuku za ovakvu vrstu operacije“, rekao je.
Analizirajući odgovor i akciju kosovske policije, Basiner kaže da mu deluje da su bezbednosne snage adekvatno reagovale, o čemu svedoči i činjenica da nijedan talac koji se zatekao u manastiru Banjska nije ubijen.
Na pitanje kako bi ovaj incident mogao da utiče na dalji tok pregovora između Beograda i Prištine, Basiner je kazao da su oni „udarili u zid“ i prema ubistva policajca. Ističe i da činjenica da Srbija „nikada neće priznati nezavisnost Kosova“, kako je više puta govorio Vučić, iako je to jedan od uslova dijaloga, utiče na to slabe izglede da je „proces normalizacije“ zaglavljen.
„Bilo bi potrebno mnogo, uključujući i veliko resetovanje zapadne politike – da se taj jaz premosti. Jedini put je povratak na snažno odvraćanje od nasilja, jasan stav šta dobrosusedski odnosi znače (za Srbiju priznanje) i prema pridržavanju osnovnih demokratskih vrednosti i vrednosti vladavine prava. Nažalost, čini se da su EU i SAD sklone da se suoče sa geopolitičkim izazovima tako što će da ih rešavaju na delikatan i zamršen način. Bilo bi dobro da je ovakva politika juče definitivno doživela poraz. Ali s obzirom na odgovore dan posle – Lajčakov sastanak sa izaslanicima, uključujući i Eskobara – izgleda da je impuls bio da pokušaju da ožive mrtav dijalog“, zaključio je Basiner.
