Ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar izjavio je da činjenica da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji utiče na srpski imidž u evropskom javnom mnjenju.
Košar je Radio-televiziji Vojvodine rekao da je Pariz „iznenađen ehom koji se vidi u srpskim medijima, u štampi, čak i u istraživanjima javnog mnjenja“ po pitanju odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini.
„Iznenađujuće je videti koliko se blago gleda na režim u Rusiji, koji izaziva toliko smrti i razaranja u jednoj evropskoj zemlji. Važno je da Srbija bude usklađena sa svojim evropskim izborom i da pokaže odlukama da je neprihvatljivo ovakvo ponašanje ruskog režima u Ukrajini“, kazao je Košar u emisiji „Pravi ugao“.
Naveo je da Francuska „razume specifičan karakter srpske situacije“, s obzirom na istorijske prijateljske odnose sa Moskvom i na veliku energetsku zavisnost od Rusije, ali je dodao da je pristupanje EU „ono što je Srbija izabrala“ i da to podrazumeva usklađivanje sa Unijom.
„Želimo da Srbija može da kaže da je ono što se dešava u Ukrajini potpuno neprihvatljivo, što je Srbija i uradila u UN i drugim međunarodnim forumima. Ima i drugih zemalja u Evropi koje su veoma energetski zavisne od Rusije, a koje su čvrsto odlučile da nađu različite izvore energije. Spremni smo da pomognemo Srbiji da diverzifikuje izvore energije“, rekao je francuski diplomata.
Na pitanje da li je priznanje nezavisnosti Kosova uslov za članstvo Srbije u EU, Košar je rekao da je „prioritet napredak u dijalogu Srbije i Kosova koji podržava EU“.
Dodao je da je to „u interesu i Srbije i Kosova i celog regiona“, da dijalog, „nažalost, mesecima ne napreduje“ i da je cilj „potpuna normalizacija odnosa dve zemlje, koja će na kraju morati da ima pravno obavezujući okvir“.
„Naša želja je da se na kraju dođe do uzajamnog priznanja, ali kroz proces, ne postavljamo uslove unapred. Ono što je bitno jeste da se odvija dijalog koji stanovništvu Srbije i Kosova omogućava da živi u miru, da trguje, da putuje“, naveo je Košar.
On je kazao da prošlonedeljni briselski samit EU i Zapadnog Balkana „nije bio neuspešan“, već da je „omogućio da se potvrdi želja svih evropskih zemalja da se da novi zamah pristupnom procesu“.
