„To je slika i prilika odnosa države prema poljoprivredi – budžet za stadion je isti kao i za podsticaje poljoprivredi, koja nije prioritet države, a učestvuje u bruto domaćem proizvodu (BDP) sa 10 odsto, dok dobija tek između četiri i pet odsto od ukupnog budžeta“, rekao je Aleksić na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na kojoj je razmatran budžet Ministarstva poljoprivrede za 2023. godinu.
Aleksić je istakao da poljoprivreda nije prioritet za državu, što pokazuju mali podsticaji čija isplata kasni godinama, poput premija za mleko, podsticaja za biljnu proizvodnju i za ruralni razvoj.
„Podsticaji koje ste pred izbore podigli sa smešnih 4.000 dinara po hektaru na 8.000 dinara daleko su od dovoljnih, jer su 2012. godine iznosili 12.000 dinara po hektaru, a sada su drastično poskupeli gorivo, đubrivo i inputi za poljoprivrednu proizvodnju“, rekao je Aleksić ministarki poljoprivrede Jeleni Tanasković.
Aleksić, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u Trsteniku, naveo je da je u svetu nastupila „velika kriza hrane“, a da Srbija ima ogromne potencijale, ali se ne obrađuje između 800.000 i milion hektara obradivog zemljišta.
„Srbija je mogla da profitira u situaciji svetske krize. Pogledajte ulaganja u poljoprivredu u EU, koja su nekoliko puta veća nego u Srbiji. Nisu njihovi poljoprivrednici pametniji od naših, nego im njihove države daju više para, a naši poljoprivredni proizvođači se snalaze kako znaju i umeju i onda prestaju da se bave proizvodnjom“, rekao je Aleksić.
Naveo je da se u poslednjih 10 godina budžet za poljoprivredu kretao između tri i pet odsto od ukupnog budžeta, ali da je uvek realizovano manje od planiranog.
„Nedovoljan je ukupni budžet Ministarstva poljoprivrede od 80 milijardi dinara za 2023. godinu, od kojih je za podsticaje poljoprivredi predviđeno 68,7 milijardi dinara, i nedovoljno je sve ispod 100 milijardi, što je Narodna stranka zahtevala u svom programu ekonomskih mera“, rekao je Aleksić.
Aleksić je dodao da nije poznato kolika su dugovanja prema poljoprivrednicima iz ranijih godina, jer bi značajan deo budžeta za 2023. godinu mogao da bude iskorišćen za vraćanje dugova države iz 2021. godine i 2022. godine.
„Ili ćete možda reći poljoprivrednicima da im nećete ništa isplatiti“, upitao je Aleksić ministarku Jelenu Tanasković.
