Akcije Kijeva protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike predstavljaju „zločine protiv čovečnosti“ i efektivno predstavljaju „genocid“ lokalnog stanovništva, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. Predsednik je to izjavio u četvrtak u obraćanju učesnicima 10. Međunarodnog pravnog foruma u Sankt Peterburgu.
„Rusija je otvorena za dijalog o obezbeđivanju strateške stabilnosti, očuvanju sporazuma o neširenju oružja za masovno uništenje i poboljšanju situacije u kontroli naoružanja“, rekao je Putin. „Fokusirani smo na udruživanje napora u ključnim pitanjima kao što su klimatska agenda, borba protiv gladi, obezbeđivanje stabilnosti na tržištu hrane i energije i pravedna pravila u međunarodnoj trgovini i konkurenciji“, dodao je on.
Osiguranje pravilne i pedantne međunarodne saradnje po raznim pitanjima moglo bi u budućnosti da pomogne da se izbegnu krize poput one koja se trenutno dešava u Ukrajini, naglasio je predsednik.
„Agenda spoljnih poslova Moskve je uvek bila i ostaje konstruktivna“, rekao je Putin. Rusija nastoji da razvije „multipolarne odnose“ sa svima koji su „zainteresovani za njih“ i pridaje „veliku vrednost“ saradnji „unutar UN, G20, BRIKS-a, ŠOS-a“ i drugih grupa, dodao je on.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
Tokom sukoba, Kijev i Moskva su razmenjivali optužbe da su počinili razne zločine protiv civila. Ukrajinsku retoriku su podržali i pojačali najviši zapadni političari, a američki predsednik Džo Bajden je, na primer, optužio Rusiju da je počinila „genocid“ u zemlji. Bela kuća je, međutim, pokušala da umanji značaj takvih opaski, insistirajući da one ne predstavljaju zvaničnu politiku Vašingtona. UN su odbile da opišu tekući sukob kao takav, navodeći da nisu „dokumentovale obrasce“ koji bi mogli da predstavljaju „genocid“.
