Umesto da šalje više oružja Ukrajini, Zapad bi trebalo da se fokusira na pokušaj rešavanja ukrajinskog sukoba mirnim putem, tvrdi bivši češki predsednik Vaclav Klaus u svom tekstu.
„Rat u Ukrajini traje već sedam nedelja. … Ljudi umiru“, napisao je Klaus u tekstu objavljenom na novinskom sajtu iDNES, prošle nedelje.
„Ipak, ozbiljni mirovni pregovori se ne vode. Naprotiv. Umesto poziva na takve pregovore, mi čujemo borbene povike i izveštaje o povećanju isporuke modernog naoružanja [Ukrajini]“.
Klaus, koji je predvodio Češku Republiku između 2003. i 2013. i takođe je prethodno bio premijer u dva mandata, izazvao je sumnju da li je trenutni sukob ograničen samo na Rusiju i Ukrajinu. „Nije li to zapravo sukob između Zapada i Rusije, u kojem je Ukrajina nesrećni, ali zgodan objekat? napisao je.
Bivši predsednik je rekao da „Zapad i Rusija moraju da sednu za pregovarački sto što je pre moguće“. Takođe je predložio da SAD, EU i Kina učestvuju u pregovorima.
Uvek sam se užasno stideo načina na koji su se Česi ponašali prema ukrajinskim migrantima koji rade u našoj zemlji, legalno i ilegalno. Sada odjednom svi šiknu od ljubavi prema Ukrajini i Ukrajincima. Nije li ova ljubav samo „pokrivanje mržnje prema Rusiji“, kako mi je u mejlu napisao jedan zvaničnik koga ne poznajem lično?
„Mrženje nekoga je loš i slab motiv za ljubav prema nekom drugom. Tragična situacija u Ukrajini ne može se rešiti ljubavlju i/ili mržnjom. Razum i hladni pragmatizam moraju prevladati“, napisao je Klaus.
Dodao je: „Ista osoba mi je napisala da su „svi bili zaslepljeni željom da unište Rusiju, čak i po cenu samouništenja i ekonomskog uništenja Evrope“. Vreme je da se usudimo da pokrenemo ovo pitanje. Moramo da učimo iz istorije.”
Zemlje članice NATO-a šalju oružje u Ukrajinu, od protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila do oklopnih vozila i dronova kamikaza. Mnoge zapadne zemlje, uključujući članice EU, uvele su opsežne sankcije Moskvi, a neke su pozvale na zabranu uvoza nafte i gasa iz Rusije.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
