Neposredno pre nego što je Dejvid Venvej Čou zalepio i lancima zatvorio vrata kalifornijske ženevske prezbiterijanske crkve, a zatim upucao starije vernike unutra, poslao je svoje rukom pisane dnevnike tajvanskim novinama poštom.
Svoj dnevnik je naslovio: „Dnevnik anđela uništavanja nezavisnosti“ — misleći na nezavisnost Tajvana od Kine.
U divljanju prošlog maja jedna osoba je poginula, a pet je povređeno. Takođe je razotkrilo koliko su tajvanski i kineski identiteti složeni – i kako se zapaljiva mešavina političkih neprijateljstava koju uvoze zajednice dijaspore u kombinaciji sa američkom kulturom oružja može pokazati smrtonosnom.
U početku je izveštavanje na engleskom jeziku pogrešno opisalo Čou, strelca, kao kineskog imigranta. U stvari, rođen je na Tajvanu od roditelja Kineza koji su napustili Kinu nakon završetka brutalnog građanskog rata 1949. godine — grupa ljudi na Tajvanu koja se zove vaishengren, što znači „ljudi izvan provincije“. Mnogi vaishengren bili su deo masovnog egzodusa zvaničnika Kuomingtanga i njihovih porodica, političke partije koja je izgubila od Komunističke partije koja sada vlada iz Pekinga.
Partija Kuomingtanga je očekivala i želela da Tajvan jednog dana postane jedna zemlja sa Kinom. Za mnoge vaišengrene, povezanost sa tada vladajućim Kuomingtangom takođe je davala privilegije koje autohtoni stanovnici Tajvana nisu uživali, ali su te privilegije nestale kako je Tajvan postao sopstvena demokratija.
„Pa [vaishengren] kaže sačekaj malo, mi smo ranije imali ove privilegije, ali kako ih sada nemamo? Počinju da misle o sebi o Kinezima, i zato izlaze sa idejom da izađu i ubiju Tajvanci“, kaže Toni Li, tajvansko-američki aktivista u Los Anđelesu.
Čak i u Kaliforniji, „vaišengren“ imigranti i „benšengreni“, ili Tajvanci „domaći ljudi iz provincije“, drže se jedni drugih. Na primer, crkva koju je Chou ciljala bila je poznata po svojoj bogatoj, protajvanskoj benšengrenskoj skupštini.
Čou je emigrirao sa Tajvana u Sjedinjene Države u dobi od 1 godine i u početku se činilo da se nastanio u životu u SAD. Stekao je tajvansku diplomu iz ugostiteljstva i napisao knjigu o vinu. Ali onda, kako su mu se život i finansije pokvarili nakon razvoda, počeo je da laprda poznanicima o tome koliko je negodovao zbog de fakto nezavisnosti Tajvana.
„Bio je veoma uznemiren“, kaže Dženi Ku. „Svaki put kada je pominjao nezavisnost Tajvana, bio je veoma uznemiren. Samo sam mislio da to nije u redu.“
Ku je na čelu ogranka u Las Vegasu Društva za mir i ponovno ujedinjenje, koje radi na ujedinjenju Tajvana sa Kinom. Grupa je blisko povezana sa Komunističkom partijom Kine u Pekingu.
Čou, ubica, pokušao je da se pridruži 2019. godine, a slike sa obroka u kojima se proslavlja osnivanje društva pokazuju ga obučenog u labavu košulju na dugmad kako nazdravlja Kuu i drugima.
Ku je rekla da mu nije dozvolila da se pridruži, a on se pojavio na obroku bez poziva: „Naše udruženje piše eseje, ali poštujemo mišljenja druge strane. Oni nisu čudovišta. Ali Čou ih je demonizovao. Moglo se reći iz jezik koji je koristio da više nije video ljude sa Tajvana kao ljude“.
Za neke, imigracija u Sjedinjene Države može biti novi početak: šansa da se obrišu ljutnja Starog sveta da žive jednostavno kao Amerikanci. Činilo se da je za Čou emigracija sa Tajvana samo pojačala istorijske podele — fenomen koji tajvanska spisateljica Leona Čen naziva „vremenska kapsula imigranata“.
„Veoma istaknuti politički sukobi i tenzije koje smo iskusili tokom vanrednog stanja nekako su inkubirali i preneli naši roditelji i generacija baka i dedova“, kaže Čen. „Onda su jednostavno nastavili da ostanu takvi, čak i dok je Tajvan evoluirao i menjao i ublažavao neke od tih podela.
Čou, ubica, je u policijskom pritvoru i optužen je po jednoj tački za smrtno ubistvo i pet tačaka za pokušaj ubistva. Dr Džon Čeng, koji je poginuo u napadu na crkvu, zapamćen je kao heroj po tome što je optužio Čoua i pomogao da ga se savlada dovoljno dugo da stigne policija.
Za sada nema naznaka neminovnog rata između Kine i Tajvana, ali žrtve ovog sukoba se već pojavljuju.
