Svaka deseta žena doživela je silovanje ili pokušaj silovanja u javnom prostoru, a svaka druga od toga strahuje. A koliko njih trpi silovanje u sopstvenoj kući – potpuna je nepoznanica. Dok se pred srpskim sudovima tretira kao i svako drugo, u susednoj Hrvatskoj silovanje u braku smtra se kao teži oblik silovanja, piše RTS.
Na vest iz regiona da je muškarac uhapšen zbog silovanja supruge komentari se kreću od toga „kako muž može da siluje rođenu ženu“ do šta hoće- da je muž moli“. Slučajevi silovanja u braku registrovani su i u Srbiji.
Organizacije kojima se žene obraćaju za pomoć kažu da je u 90 odsto slučajeva seksualno nasilje deo je nasilja u porodici.
„To ne mora uvek da bude klasično silovanje u braku, ali jeste prisiljavanje na seksualne odnose, jeste prisiljavanje na neke određene forme u domenu seksualnog nasilja. Čak je bilo i žena koje su muževi prisiljavali da imaju seksualne odnose sa drugim osobama“, objašnjava Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, navodi RTS.
To se najčešće prećutkuje, čak i kada žena odluči da prijavi muža nasilnika. One koje dođu u Sigurnu kuću, o silovanju progovore znatno kasnije, u razgovoru sa psihologom.
„To nije nešto što su one želele, to je klasično silovanje, ali s druge strane smatrajući da je to brak i da je to na neki način bračna obaveza i da će to na neki način da skrati muke koja ona doživljava – one preko toga pređu“, navodi Vesna Stojanović iskustva žena iz Sigurne kuće.
Koliko žena trpi silovanje u braku evidenciju ne vode ni MUP, ni Tužilaštvo. Nezvanično prošle godine prijavljeno je pet takvih slučajeva. Tužilaštvo za prinudni seks uglavnom sazna u toku istrage o partnerskom nasilju. Od 2002. one koji siluju supruge, procesuriaju po službenoj dužnosti.
„Tu je zaista teško bez saradnje sa žrtvom, jer obično se silovanje dešava u četiri zida i vrlo je retko kad tu neko prisutan. Tek u komunikaciji sa predstavnicima institucijama, ona će ispričati šta joj se sve događalo, pa ćete vi iz tog njenog opisa videti da li je reč o seksualnom nasilju ili silovanju, i kako će se proceniti“, kaže Gorjana Mirčić Čaluković iu Višeg javnog tužilaštva.
Ukoliko se proceni da je žrtva porodičnog nasilja ujedno i žrtva silovanja, preporuka je da se za oba krivična dela vodi jedinstveni postupak – pred Višim javnim tužilaštvom. Praksa, međutim, pokazuje da se uglavnom vodi samo postupak za nasilje u porodici.
„Mi vidimo kada žene dođu kod nas da su one u policijskoj izjavi opisivale sve oblike seksualnog nasilja koje su proživele, ali kada to posle toga ode u tužilaštvo koje dalje procesuira taj slučaj, retko kada će osnovni tužioci, koji nisu nadležni za krivično delo silovanje, onda taj deo izjave proslediti višim tužiocima“, objašnjava Vanja Macanović.
Tužilaštvo i Autonomni ženski centar saglasni su – nije neophodno da Krivični zakonik silovanje u braku označi kao posebno krivično delo. Važnije je, kažu, izmeniti definiciju silovanja, po kojoj žrtva mora da pruži otpor kako bi takvi slučajevi mogli da stignu do suda.
