Danski parlament usvojio je u četvrtak zakon kojim se zabranjuje skrnavljenje svetih tekstova kao što su Kuran, Tora i Biblija nakon sporne debate. Prekršiocima se preti kazna do dve godine zatvora ili novčana kazna.
Zakonom je krivično delo „neodgovarajuće tretirati, javno ili sa namerom širenja u širem krugu, spis od značajnog verskog značaja za versku zajednicu ili predmet koji se kao takav pojavljuje“, uključujući paljenje, prljanje, gaženje , ili sečenje takvog stiha. To uključuje izuzetak za umetnička dela u kojima skrnavljenje čini „manji deo“.
Ministar pravde Peter Hummelgaard pozdravio je tu meru kao preko potrebnu „zaštitu od sistematskog skrnavljenja koje smo videli već duže vreme“, izjavivši: „Moramo zaštititi bezbednost Danske i Danaca“ u prošloj izjavi Folketingu (Parlamentu).
Poslanici i levih i desničarskih stranaka okupili su se da zahtevaju referendum o tom pitanju, osuđujući i tu meru i trostranačku koaliciju koja ju je uvela, istovremeno insistirajući na „kukavicama“ koje stoje iza zakona da ga brane tokom četvoročasovna debata koja je prethodila glasanju 94-77.
„Da li Iran menja svoje zakonodavstvo zato što se Danska oseća uvređenom nečim što bi Iranac mogao da uradi? Da li Pakistan? Da li Saudijska Arabija? Odgovor je ne“, retorički je upitala predstavnica levičarske Socijalističke narodne partije Karina Lorentcen u izjavi nakon usvajanja zakona.
Predstavnica desničarskih danskih demokrata Inger Stojberg složila se da zakon predstavlja kapitulaciju pred islamom i zemljama koje „ne dele [naše] vrednosti“, upozoravajući da će „nas istorija zbog toga oštro suditi i sa dobrim razlogom. ”
Novu meru mora da potpiše kraljica Margret da bi stupila na snagu, što se očekuje kasnije ovog meseca.
Danska policija zabeležila je preko 500 protesta koji su uključivali neki oblik skrnavljenja Kurana između jula i novembra, prema Humelgardu. Demonstracije su održane ispred džamija, ambasada muslimanskih zemalja i u imigrantskim naseljima, što je izazvalo međunarodni talas protesta i diplomatskih posledica.
Turska je pozvala danskog ambasadora u januaru, optužujući Kopenhagen da je dozvolio „provokativni čin koji jasno predstavlja zločin iz mržnje” i opisujući svoj stav kao „neprihvatljiv”. Upozorava se da su slični protesti u susednoj Švedskoj ozbiljno ugrozili šanse te zemlje da pristupi NATO-u.
Kontroverzna zabrana spaljivanja Kur’ana, koja se ranije smatrala zakonom zaštićenom slobodom izražavanja, prvobitno je predložena u julu kao proširenje postojeće zabrane paljenja stranih zastava.
Iako je vlada insistirala da nema nameru da utiče na slobodu izražavanja, upozorila je da bi akcije demonstranata mogle imati „značajne posledice“ po dansku bezbednost. Obaveštajna agencija PET upozorila je da su zapaljive demonstracije pojačale pretnju od terorizma.
