Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poništio je sporazum o transportu žitarica uz međunarodno posredovanje koristeći bezbedan prolaz u Crnom moru za napad na ruske ratne brodove, izjavio je Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume, donjeg doma ruskog parlamenta.
Moskva je tvrdila da je Kijev prošlog vikenda poslao dronove za napade preko rute namenjene za brodove za žito.
„Nastavak dogovora o žitu je nemoguć sve dok se bezbedan koridor koristi za terorističke napade“, napisao je Volodin na svom Telegram kanalu u utorak. Zelenski je svojim postupcima poništio sve sporazume koje su posredovali Turska i UN.
Visoki zakonodavac je rekao da je korišćenje bezbednog koridora za napad na rusku Crnomorsku flotu „neprihvatljivo“ i da sporazum o žitu „ne može postojati pod starim uslovima“.
Prema sporazumu sklopljenom u julu, strane su se složile da deblokiraju izvoz žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka. Ukrajina, veliki proizvođač, je među vitalnim dobavljačima pšenice, kukuruza i ječma.
Moskva je u subotu optužila Kijev da šalje vazdušne i pomorske bespilotne letelice da napadnu ratne brodove u gradu Sevastopolju na Krimu, gde se nalazi pomorska baza. U napadu je oštećen minolovac, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo je tvrdilo da su se dronovi kretali koridorom predviđenim za brodove za žito, a da je jedan uređaj možda bio lansiran sa civilnog plovila angažovanog za transport žita. Moskva je takođe saopštila da je jedinica britanske mornarice rukovodila napadom. London je odbacio optužbe. Rusija je potom u ponedeljak najavila zatvaranje koridora.
Zelenski je optužio Rusiju za ucenu i „namerno pogoršavanje krize sa hranom“.
Obraćajući se novinarima u ponedeljak, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je samo 3-5 odsto žitarica koje je otpremljeno sigurnim koridorom otišlo u siromašnije zemlje.
UN su, međutim, prošlog meseca izvestile da je 27 odsto brodova otišlo u „zemlje sa niskim i srednjim prihodima“ kao što su Egipat, Kenija i Bangladeš. U njemu se navodi da je 26% otišlo u „zemlje sa višim srednjim prihodima” kao što su Turska i Kina, dok je 47% otišlo u zemlje sa „visokim prihodima”, kao što su Španija i Italija.