U studiji koja je objavljena u časopisu „American Heart Association“ praćeno je 11.500 sredovečnih odraslih osoba u SAD u periodu od skoro 30 godina.
Naučnici su analizirali kako njihov stil života utiče na rizik od moždanog udara. Uspostavljeno je sedam jednostavnih životnih navika koje bi ljudi trebalo da slede.
Iako je navedeno njih sedam, samo četiri su promenljivi faktori. Ostale – održavanje normalnog krvnog pritiska, kontrola holesterola i smanjenje šećera u krvi – posredni su efekti očuvanja zdravlja.
Poznato je da godine starosti, visoki krvni pritisak, pušenje, gojaznost, sedilački način života i dijabetes povećavaju rizik od moždanog udara. Još jedan faktor rizika je porodična istorija bolesti.
Svi učesnici su dobili procenu „poligenskog rizika od moždanog udara“, koji je zasnovan na krvnim analizama na osnovu kojih su identifikovali mutacije koje su bile povezane sa smrtnim ishodom.
Time je procenjeno kolika je verovatnoća da će osoba doživeti moždani udar tokom života, isključivo na osnovu njihove DNK. Njihova medicinska dokumentacija takođe je proverena kako bi se videlo koliko dobro slede sedam životnih navika.
Nizak holesterol ocenjivan je na osnovu toga da li su i koliko lekova za snižavanje lipida uzimali. Krvni pritisak takođe je meren prema lekovima koje su ljudi uzimali, dok se šećer u krvi ocenjivao na osnovu toga da li su se lečili od dijabetesa.
Beležio se i pušački status, BMI, telesna težina i prehrambene navike, a fizička aktivnost je merena u minutama nedeljno. Učesnici sa najvećim genetskim rizikom i najlošijim zdravljem srca imali su najveći životni rizik od moždanog udara, oko 25 odsto.
Međutim, oni koji su praktikovali sedam zdravih navika imali su rizik manji za 30 do 43 odsto, pokazala je analiza. Ova praksa je na kraju dodala još skoro šest godina života bez moždanog udara.
Sve u svemu, grupa koja je ove navike pratila najdoslednije imala je najmanje rizika za moždani udar – oko šest odsto, dok su najrizičniji bili upravo oni koji su se najmanje pridržavali ovih navika – 57 odsto.
„Naša studija potvrdila je da promena rizičnih faktora kada je u pitanju način života, kao što je kontrola krvnog pritiska, može da neutrališe genetski rizik od moždanog udara. Možemo da upotrebimo genetske informacije da bismo odredili ko je izložen većem riziku, ali možemo i da ga podstaknemo da usvoji zdrav stil života“, rekla je glavna autorka studije, profesorka Mirjam Fornidž, genetičarka sa Univerziteta Teksas u Hjustonu, piše Daily Mail, prenosi Index.hr
