Prema pisanju dnevnika Cajt i javnog servisa Bavarske Bajriše Rundfun k, u tužbi se navodi da je papa, koji se povukao sa tog mesta za života, znao za sve okolnosti slučaja.
Podnosilac tužbe prebacuje papi da je tom svešteniku, i pored toga što je znao za njegove pedofilne naklonosti, dozvoli da radi sa decom i mladima.
Naime, papa Benedikt u vreme kada je bio nadbiskup Jozef Racinger početkom osamdesetih, primio je tog sveštenika u svoju biskupiju iako je bio kažnjavan zbog pedofilije.
U Bavarskoj je taj sveštenik počinio dela zlostavljanja dece.
Iako su krivična dela zastarela, advokat žrtve Andreas Šulc podneo je tužbu kojom treba da se utvrdi krivica crkve.
Ako sud dođe do zaključka da je sveštenik Peter H. zlostavljao podnosioca tužbe onda bi crkva mogla biti naterana da mu plati obeštećenje.
