Šest najvećih država članica EU nije dalo nova obećanja o vojnoj pomoći Ukrajini u julu, objavio je u četvrtak novinski sajt Politiko, pozivajući se na podatke Instituta za svetsku ekonomiju Kila u Nemačkoj.
Ovo je prvi mesec da takva pomoć nije obećana otkako je Rusija poslala trupe u Ukrajinu krajem februara, što je znak da „vojna pomoć Ukrajini možda jenjava“, zaključuje američki list.
Takođe je optužio vodeće zemlje EU, posebno Nemačku i Francusku, da nisu uspele da održe korak sa nivoom vojne pomoći Kijevu koja dolazi iz Velike Britanije, Poljske i SAD.
Tokom čitavog sukoba, Institut Kiel je vodio takozvani „Tracker podrške Ukrajini“ da bi naveo i kvantifikovao međunarodnu vojnu, finansijsku i humanitarnu podršku vladi Vladimira Zelenskog.
Kristof Trebeš, koji vodi Ukrajinski tim za praćenje podrške, rekao je za Politiko da podaci njegovog projekta otkrivaju da su obaveze evropske vojne pomoći Kijevu u padu od kraja aprila.
„Uprkos tome što je rat ušao u kritičnu fazu, nove inicijative pomoći su presušile“, rekao je on.
Zapadni pristalice Ukrajine sastale su se prošle nedelje na donatorskoj konferenciji u Kopenhagenu, obećavajući još 1,5 milijardi evra pomoći, ali, prema Trebešu, taj broj je „slab u poređenju sa onim što je prikupljeno na ranijim konferencijama“.
Istraživač je insistirao da je sukob u Ukrajini bio ključan za EU koliko i evropska dužnička kriza iz 2009. ili pandemija Covid-19, u kojoj su milijarde potrošene na hitne mere.
„Kada uporedite brzinu kojom je čekovna knjižica izašla i veličinu novca koji je isporučen, u poređenju sa onim što se nudi za Ukrajinu, to je malo u poređenju“, rekao je on.
Trebeš je napomenuo da je veličina fonda EU za oporavak od pandemije bila oko 800 milijardi evra u zajmovima i grantovima, dok je pomoć bloka Kijevu bila mali deo te sume.
„Rekao bih da je to iznenađujuće malo s obzirom na to šta je u pitanju“, rekao je on.
