Budućnost afirmativne akcije u visokom obrazovanju je na stolu dok Vrhovni sud ulazi u programe upisa na najstarije državne i privatne univerzitete u zemlji.
Sudije u ponedeljak saslušavaju argumente o osporavanju politika na Univerzitetu Severne Karoline i Harvarda koji smatraju rasu među mnogim faktorima u proceni prijava za prijem.
Nakon poništavanja skoro 50-godišnjeg presedana Roe protiv Vejda u junu, slučajevi nude još jedan test da li će sud kojim sada dominiraju konzervativci pomeriti zakon udesno o drugom od najspornijih kulturnih pitanja u zemlji.
Vrhovni sud je dva puta potvrdio programe upisa na fakultete koji su svjesni rase u proteklih 19 godina, uključujući prije samo šest godina.
Ali to je bilo pre nego što su se pridružila tri imenovana predsednika Donalda Trampa, kao i sudija Ketandži Braun Džekson, prva crnka u sudu.
Niži sudovi su podržali programe i na UNC-u i na Harvardu, odbacujući tvrdnje da su škole diskriminisale bele i azijsko-američke kandidate.
Slučajeve je pokrenuo konzervativni aktivista Edvard Blum, koji je takođe stajao iza ranijeg osporavanja afirmativne akcije protiv Univerziteta u Teksasu, kao i slučaja koji je doveo do toga da sud 2013. godine prekine upotrebu ključne odredbe značajnog Zakona o glasačkim pravima.
Blum je osnovao Students for Fair Admissions, koji je podneo tužbe protiv obe škole 2014. godine.
Grupa tvrdi da Ustav zabranjuje upotrebu rase pri upisu na fakultete i poziva na poništavanje ranijih odluka Vrhovnog suda koje su govorile drugačije.
Fakulteti i univerziteti mogu da koriste druge, rasno neutralne načine za okupljanje raznolikog studentskog tela, uključujući fokusiranje na socioekonomski status i eliminisanje sklonosti ka deci bivših studenata, tvrde Studenti za pošteni prijem.
Škole tvrde da rasu koriste na ograničen način, ali da bi njeno potpuno eliminisanje kao faktora otežalo postizanje đačkog tela koje liči na Ameriku.
Bajdenova administracija poziva sud da sačuva priznanja koja su svesna rase. Trampova administracija je zauzela suprotan stav u ranijim fazama slučajeva.
UNC kaže da je njegova prva klasa oko 65% belaca, 22% Amerikanaca Azije, 10% crnaca i 10% Hispanoamerikanca. Brojevi su veći od 100% jer neki učenici navode da pripadaju više od jedne kategorije, rekao je portparol škole.
Beli učenici čine nešto više od 40 odsto odeljenja brucoša na Harvardu, kažu u školi. Klasa je takođe nešto ispod 28% azijskih Amerikanaca, 14% crnaca i 12% Latinoamerikanaca.
Devet država već zabranjuje bilo kakvo razmatranje rase prilikom upisa na javne fakultete i univerzitete: Arizona, Kalifornija, Florida, Džordžija, Mičigen, Nebraska, Nju Hempšir, Oklahoma i Vašington.
Godine 2020. birači u Kaliforniji su lako odbacili meru glasanja kako bi vratili afirmativnu akciju.
Javno mišljenje o ovoj temi varira u zavisnosti od toga kako se pitanje postavlja. Galupova anketa iz 2021. pokazala je da 62% Amerikanaca podržava programe afirmativne akcije za rasne manjine. Ali u istraživanju istraživačkog centra Pev u martu, 74 odsto Amerikanaca, uključujući većinu ispitanika crnaca i latinoamerikanaca, reklo je da rasa i etnička pripadnost ne bi trebalo da utiču na prijem na fakultet.
Džekson i glavni sudija Džon Roberts stekli su dodiplomske i pravne diplome na Harvardu. Dvojica drugih sudija su tamo išla na pravni fakultet.
Ali Džekson odbacuje slučaj Harvarda jer je donedavno bila član savetodavnog upravnog odbora.
Odluka u slučajevima afirmativne akcije se ne očekuje pre kasnog proleća.