PARIZ – Većina vozova će biti otkazana u Francuskoj u četvrtak, a pogođeni su i letovi, a metro u Parizu je u velikoj meri prekinut, u sklopu štrajka širom zemlje protiv vladinog plana da natera ljude da rade duže pre nego što se penzionišu, piše Rojters.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se velika većina Francuza protivi planiranoj reformi, kojom bi se starosna granica za odlazak u penziju pomerila sa 62 na 64 godine, a četvrtak će biti test da li se to može pretvoriti u veliku glavobolju za vladu.
Sindikati su pozvali radnike da masovno napuste posao 19. januara i izađu na ulice širom Francuske. Vlada je rekla da će ostati pri svom i pozvala radnike da ne parališu zemlju.
Samo jedna od tri do jedna od pet brzih TGV linija će raditi, a samo jedan od deset lokalnih TER vozova, rekao je operater SNCF vozova.
Međunarodni saobraćaj na linijama Eurostar i Talis biće skoro normalan, dok će veza Lirije sa Švajcarskom biti u velikoj meri poremećena, a druge međunarodne železničke veze biće u potpunosti ukinute.
U Parizu će velika većina prigradskih vozova RER biti ukinuta, dok će tri linije metroa biti potpuno zatvorene, a mnoge druge će biti prekinute, rekao je operater metroa RATP-a.
U međuvremenu, jedan od pet letova do i sa pariskog aerodroma Orli biće otkazan.
Aerodrom južno od Pariza, drugi po veličini u gradu, u ovoj fazi jedini je u zemlji gde bi štrajkovi mogli dovesti do poremećaja, rekao je portparol DGAC regulatora za vazduhoplovstvo.
Sedam od 10 nastavnika biće u štrajku u osnovnim školama, saopštio je u utorak vodeći sindikat SNUipp-FSU, dok će i drugi sektori, od rafinerija do banaka, takođe biti u štrajku.
Francuska ima decenijama dugu istoriju pokušaja da reformiše svoj penzioni sistem – jedan od najizdašnijih i najskupljih u Evropi – i protesta koji pokušavaju da ih zaustave.
To je funkcionisalo 1995. godine, kada su milioni izašli na ulice u društvenim protestima koji su bili najrazorniji u zemlji od maja 1968. Ali od tada je, uprkos protestima, prošlo nekoliko drugih penzionih reformi.
Zakonska starosna granica za odlazak u penziju postepeno će se povećavati na 64 godine sa 62, dok će broj godina doprinosa potrebnih za punu penziju rasti brže nego što je ranije planirano i biće postavljeno na 43 godine od 2027. godine, prema planovima vlade.
Reforma tek treba da bude usvojena u parlamentu, gde predsednik Emanuel Makron nema apsolutnu većinu, ali se nada da će dobiti glasove konzervativnih republikanaca.
