Vojsci Srbije prvih dana 2023. godine biće isporučene prve domaće borbene bespilotne letelice „pegaz“.
Dronovi „pegaz“ trenutno su u Vojnotehničkom institutu gde stručnjaci privode kraju poslednje pripreme za njihov transport u jedinicu. Time će biti i formalno stavljena tačka na decenijski razvoj naoružanja, čija će serijska proizvodnja početi već za koji mesec. Srbija se time svrstava u uski krug država u Evropi koje imaju sopstveni razvoj i proizvodnju ove vrste sofisticirane vojne tehnike,pišuNovosti.
Prototip „pegaza“ osim tri letelice, čine i relejna i zemaljska stanica, u kojoj je oprema za komunikaciju. Ispod trupa su „oči i uši“ sistema – optoelektronska kugla, u koju su smeštene kamere (dnevna i termovizijska), kao laserski daljinomer i obeleživač cilja.
Potpukovnik Saša Lakić, načelnik Odeljenja zaduženog za integraciju opreme u vazduhoplove Sektora za vazduhoplovstvo VTI, objašnjava da je prototip letelice nedavno prošao završna ispitivanja u Tehničkom opitnom centru, što je sastavni deo procedure za prijem naoružanja i vojne opreme. Obavljeni su svi testovi, shodno zahtevima Vojske Srbije. Na rešenje da se „pegaz“ uvodi u naoružanje oružanih snaga pečat je udaren početkom decembra. Time je ozvaničen njegov let po vojne oznake, ali i definitivno potvrđeno da će svi budući primerci domaćeg drona biti identični prototipu.
Domaća nauka i industrija nisu do „pegaza“ stigli ni brlo ni lako. Još pre desetak godina VTI je dobio nalog da se posveti kreiranju bespilotne letelice. Zadatak je glasio: razvoj višenamenske taktičke bespilotne letelice srednjeg dometa, namenjene za izviđanje, osmatranje i prenos podataka, kao i dejstvo po fiksnim ciljevima na zemlji. Projekat je pokrenut, dobro je krenuo, ali zbog objektvnih limita domaće tehnologije nije mogao biti završen. Zato je 2019. godine sklopljen ugovor sa kineskim partnerima, pa je „pegaz“ postao – međunarodni projekat.
Inženjeri VTI bez greške projektovali su strukturu letelice, stajni trap, kočioni sistem, aerodinamiku. Ali pomoć iskusnijih zatražena je pre svega oko avionike, kao i autopilota, što je najveći izazov kod ovakvih projekata. U odnosu na početne zahteve napravljeno je niz unapređenja.
„Dolet je neuporedivo duži, budući da je početni zahtev bio 100 kilometara, a verifikovan je znatno duži dolet. Takođe, prvobitni zahtev bio je da „pegaz“ bude samo letelica izviđačke namene. Poslednja iskustva iz sveta učinila su da se to promeni, pa je „pegaz“ dobio i naoružanje. Pod njegovim krilima smeštene su laserski vođene rakete, koje mogu da dejstvuju po ciljevima na zemlji“, nabraja Lakić.
Serijska proizvodnja „pegaza“ već je ugovorena, a nosilac ovog posla biće fabrika „Utva“ u Pančevu. Prvi primerci sa trake će sići tokom ove godine.
Laserski vođene rakete FT-8D kojima je naoružan „pegaz“ su kineske proizvodnje. VTI je međutim dobio tehnologiju, opise i procedure koje omogućavaju da se domaće rakete, koje budu razvijane u Žarkovu, integrišu na ovakve bespilotne letelice. Reč je o laserski vođenim raketama. Uništavaju živu silu i neoklopljena vozila. Domet ovih projektila zavisi od mnoštva faktora, kakvi su visina, brzina pri lansiranju i slično, a može da ide i do sedam kilometara. „Pegaz“ može da ponese ukupno 25 kilograma naoružanja.
