Diplomate iz skoro 200 zemalja i vrhunski klimatski naučnici započeli su u ponedeljak jednonedeljno druženje u Švajcarskoj kako bi skoro deceniju objavljene nauke pretvorili u upozorenje od 20-ak stranica o egzistencijalnoj opasnosti od globalnog zagrevanja i šta da se radi u vezi sa tim.
Sintetički izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene – koji će biti objavljen 20. marta – detaljno će dati uočene i projektovane promene u klimatskom sistemu Zemlje; prošli i budući uticaji kao što su razorni toplotni talasi, poplave i porast mora; i načini da se zaustavi zagađenje ugljenikom koje gura Zemlju u stanje koje nije za život.
„Ovo je ogroman trenutak, sedam godina od Pariskog sporazuma i devet godina od poslednjeg izveštaja o proceni IPCC“, rekla je za AFP viši savetnik za politiku Grinpisa za nordijske politike Kaisa Kosonen, zvanični posmatrač na sastancima IPCC.
Od svog osnivanja 1988. godine, IPCC – međuvladino telo sa stotinama naučnika koji rade za njega na volonterskoj osnovi – objavilo je šest trodelnih procena, najnoviju 2021-2022.
„Naučnici govore vladama kako im je u ovim ključnim godinama,“ rekao je Kosonen.
Izveštaj nije dobar. Globalne emisije gasova staklene bašte su nastavile da rastu, iako je nauka upozorila da smrtonosne posledice dolaze ranije i na nižim nivoima zagrevanja nego što se ranije mislilo.
Od kasnog 19. veka, prosečna površinska temperatura Zemlje porasla je za više od 1,1 stepen Celzijusa, što je dovoljno da pojača krešendo vremenskih katastrofa na svim kontinentima.
Ovo zagrevanje, zaključio je IPCC, u velikoj meri je uzrokovano sagorevanjem nafte, gasa i uglja. U video poruci u ponedeljak, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je svetske lidere koji će se okupiti u decembru na klimatskom samitu COP28 „da ubrzaju postepeno ukidanje fosilnih goriva“.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, nacije su obećale da će kolektivno ograničiti porast prosečne temperature planete na „znatno ispod“ 2C, i na 1,5C ako je moguće.
Specijalni izveštaj IPCC-a iz 2018. je alarmantno jasno stavio do znanja da je ambiciozniji aspirativni cilj — otkad su ga vlade i biznis usvojile kao teška meta — bio bolji izbor za svet bezbedan od klime.
Ali ionako uzak put postao je konopac. Prema IPCC-u, „ugljenični budžet“ čovečanstva za ostanak ispod barijere od 1,5 C je manji od 300 milijardi metričkih tona CO 2 , što je jedva sedam puta više nego godišnje emisije.
Dva druga specijalna izveštaja — jedan o okeanima i zamrznutim zonama Zemlje, drugi o šumama i korišćenju zemljišta — takođe će biti obuhvaćeni u rezimeu za kreatore politike koji se razmatraju u Interlakenu.
„Izveštaj o sintezi je važan jer će to biti poslednji IPCC proizvod za nekoliko godina i jedan od glavnih izvora znanja koji će se uzeti u obzir u prvom globalnom pregledu po Pariskom sporazumu“, rekao je Oliver Geden, jedan od vodećih autora izveštaja i viši saradnik nemačkog instituta za međunarodne bezbednosne poslove, rekao je za AFP.
Da bi bio predstavljen uoči COP28 u Dubaiju, globalni pregled će suočiti nacije sa dubokom neadekvatnošću njihovih obećanja u Parizu da smanje emisije, što bi omogućilo da globalne temperature porastu za 2,8 C iznad predindustrijskog standarda.
Među nalazima IPCC-a koji bi mogli biti istaknuti u zbirnom izveštaju je pretnja smrtonosne toplote.
Čak i u svetu od 1,8 stepeni Celzijusa – optimističan scenario, prema nekim naučnicima – polovina čovečanstva bi do 2100. godine mogla biti izložena periodima po život opasnih klimatskih uslova koji nastaju usled kombinovanih uticaja ekstremne toplote i vlage.
Postoje slične strašne projekcije za zdravlje, globalni sistem ishrane i ekonomsku produktivnost.
„Ono što je u igri važno je za sve na planeti — našu sposobnost da imamo zdravu, hranljivu i pristupačnu hranu, kako sada tako i u budućnosti“, rekla je Rejčel Bezner Ker, profesor na Univerzitetu Kornel i vodeći autor IPCC-a za najnovije izveštaj o klimatskim uticajima.
Prošlogodišnje poplave koje su pokrile velike delove Pakistana i tekuća suša u istočnoj Africi imaju otisak klimatskih promena.
Sintetski izveštaj će takođe odražavati debatu o najboljem načinu za dekarbonizaciju globalne ekonomije, pri čemu neki naglašavaju potrebu za brzim ukidanjem upotrebe fosilnih goriva i smanjenje potražnje potrošača, a drugi potencijal tehnoloških rešenja.
Diplomate u Interlakenu koji proveravaju tekst red po red ne mogu da promene nauku u 10.750 stranica izveštaja koji se nalaze u osnovi, ali mogu da odluče šta da izostave, a šta da izostave i mogu da istaknu – ili prikriju – stvari kroz formulacije.
„Vremenom su se sastanci IPCC-a sve više politizovali jer su se predstavnici vlada — uglavnom, ali ne isključivo, iz država koje proizvode naftu — mešali u diskusije naučnika“, navodi se u nedavnom uvodniku časopisa Nature.
Uprkos tome, „glavne studije IPCC-a imaju izvanredan domet, informišući o svemu, od globalnih klimatskih sporazuma… do pokreta školskih klimatskih štrajkova Petkom budućnosti“, navodi se u časopisu.
