Kazahstan je u nedelju glasao na vanrednim parlamentarnim izborima za koje se očekivalo da će učvrstiti vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva i završiti rekonstrukciju vladajuće elite koja je počela nakon što je on u potpunosti preuzeo vođstvo prošle godine.
Izlazne ankete pokazale su da je vladajuća partija Amanat osvojila 53-54% glasova, dovoljno da zadrži udobnu većinu. Izlaznost birača iznosila je 54,2%, saopštila je Centralna izborna komisija.
Jači mandat će pomoći Tokajevu da se snađe kroz regionalna previranja izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu i naknadnom štetom po trgovinski, investicioni i lanac snabdevanja širom bivšeg Sovjetskog Saveza.
Iako je formalno postao predsednik 2019, Tokajev (69) je ostao u senci svog prethodnika i bivšeg pokrovitelja Nursultana Nazarbajeva do januara 2022, kada su se njih dvojica posvađali usred pokušaja državnog udara i nasilnih nemira.
Tokajev je ostavio Nazarbajeva po strani, nakon što je suzbio političke nemire u naftom bogatoj centralnoazijskoj zemlji, a jedan broj njegovih saradnika je uklonjen sa visokih pozicija u javnom sektoru, od kojih su neki kasnije bili optuženi za korupciju.
Dok je Tokajev rekonstruisao vladu, donji dom parlamenta – izabran kada je Nazarbajev još uvek imao široka ovlašćenja i predvodio vladajuću partiju Nur Otan – trebalo je da se izbori tek 2026. godine, a predsednik je raspisao vanredno glasanje.
Za razliku od Nazarbajeva, Tokajev je odlučio da ne vodi vladajuću stranku, rebrendiranu Amanat, ali će sigurno činiti jezgro njegove baze podrške u zakonodavnom telu. Pet drugih partija koje bi trebalo da dobiju mesta takođe podržavaju Tokajeva.
Međutim, prvi put u skoro dve decenije, nekoliko opozicionih ličnosti se kandidovalo kao nezavisni, potez koji bi nekim vladinim kritičarima mogao omogućiti da osvoje ograničen broj mesta.
Ipak, u Almatiju, najvećem kazahstanskom gradu koji obično pokazuje najveću podršku opoziciji, glasanje je u nedelju išlo sporo usred velikog prisustva policije na ulicama.
„Stalno se žalimo da se u našoj zemlji ništa ne menja i mi sami ne učestvujemo u političkom životu naše zemlje“, rekla je Jevgenija, 36-godišnja marketinška direktorka koja je odbila da navede svoje prezime ili da kaže za koga je glasala. „Izlazak i glasanje je najmanje što možemo da učinimo da dođemo do promena.
Tokajev, koji je glasao u Astani rano ujutru bez razgovora sa novinarima, rekao je da će mu glasanje omogućiti da počne da sprovodi svoj plan za reformu zemlje i obezbedi pravedniju raspodelu njenog naftnog bogatstva.
Završetak političke tranzicije će takođe verovatno ojačati Tokajevljevu ulogu u spoljnoj politici. Uprkos tome što je dobio podršku Moskve tokom nemira 2022. godine, on je odbio da podrži rusku invaziju na Ukrajinu ili da prizna njenu aneksiju nekih ukrajinskih teritorija.
Astana pokušava da održi dobre odnose i sa Moskvom, svojim susedom i glavnim trgovinskim partnerom, i sa Zapadom, koji nastoji da izoluje Rusiju.
