ŽENEVA – Grupa diplomata, bivših državnika i zvaničnika Ujedinjenih nacija počela je ove nedelje da traži političku podršku za mirovni okvir za oblikovanje novih standarda za rešavanje sukoba za koje kažu da mogu da izbegnu greške iz prošlosti, poput Malija i Avganistana, prenosi Rojters.
U svetu postoji više od 50 aktivnih sukoba, od Demokratske Republike Kongo do Ukrajine, koji pogađaju oko 2 milijarde ljudi – rekord za period posle Drugog svetskog rata.
Ali zagovornici okvira, koji su upravo završili dvogodišnji period konsultacija u desetinama zemalja, kažu da današnji mirovni posredniki primenjuju pogrešnu strategiju.
„Mogli biste reći ‘Zašto, dođavola, ljudi pričaju o miru kada se cela stvar raspadne?’ Ali nema važnijeg trenutka za razgovor o miru“, rekao je Bert Koenders, bivši izaslanik UN-a za Mali koji je kopredsedavajući Principa za mir, na marginama sastanka sa zemljama u Ženevi.
On je dodao da trenutno mirovni posrednici primenjuju pogrešne ideje o stabilizaciji, a zatim se brzo povlače. „Vidite to u Avganistanu, vidite to u Maliju. To je pogrešno.“
Talibani su došli na vlast u Avganistanu u avgustu 2021, pošto su se američke i druge zapadne trupe povukle usred scena haosa. Povlačenje Francuske iz Malija prošle godine izazvalo je širi izlazak iz tamošnjih mirovnih snaga UN-a koje su se dosledno borile da ispune svoj mandat usred tenzija sa vojnom vladom i tekuće islamističke pobune.
Iv Dakord, bivši br. 2 Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i takođe kopredsedavajući Principa za mir, rekao je Rojtersu da je od ključne važnosti da se mirovni procesi prebace od toga da ih vode međunarodni autsajderi na „lokalno ukorenjene“.
Do sada, novi savez ima pet državnih sponzora – Nemačku, Dansku, Švedsku, Švajcarsku i Holandiju – a njegovi pobornici su u pregovorima sa drugima, kao i sa privatnim donatorima. Ima više od 100 pristalica nevladinih organizacija.
Zamenik stalnog predstavnika SAD Ben Moling je na sastanku u Ženevi dao široku podršku, rekavši da inovacije u taktici i tehnologiji ratovanja moraju biti praćene „istim nivoom kreativnosti, resursa i posvećenosti“ u stvaranju mira.
Dok su još u ranoj fazi, pristalice kažu da bi principi, koji uključuju „pojačavanje legitimiteta“ i „odgovornu sigurnost“, mogli biti razrađeni u skup pravila i standarda poput onih koji postoje za humanitarne norme.
„Trenutno je mirovni prostor poput Divljeg zapada“, rekla je Hiba Kasas, izvršna direktorka Inicijative za principe mira, koja je Palestinka i bivši zvaničnik UN.
Trenutni nedostaci su naširoko priznati i šef UN-a Antonio Gutereš ove godine radi na takozvanoj „Novoj agendi za mir“. Oni koji podržavaju sporazum su u razgovorima da se uskoro primeni u jednoj istočnoafričkoj zemlji, rekli su oni.
