Sjedinjene Američke Države (SAD) dale su odobrenje da general Vesli Klark svedoči na suđenju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
„Prema Naređenju Sudskog veća od 2. septembra 2025. godine, odbrana gospodina Hašima Tačija obaveštava da je dobijena dozvola vlade Sjedinjenih Američkih Država kojom se odobrava izjava i svedočenje poslednjeg svedoka, 1DË-007, generala Veslija Klarka“, navodi se u podnesku Tačijevog advokata Luke Mišetića, koji prenosi portal „Zakletva za pravdu“.
Kako je ranije saopšteno, očekuje se da Klark svedoči kao poslednji svedok odbrane.
Prema podnesku, Klark je naveo da ne može da putuje u Hag pre 17. novembra 2025. godine, te da zbog toga njegovo svedočenje može početi 18. ili 19. novembra 2025.
Pored toga, odbrana je zatražila od sudskog veća da se 21. novembar rezerviše kao dodatni dan u slučaju da bude potreban za završetak Klarkovog svedočenja. Odbrana je takođe zatražila i izmenu liste dokaza, kako bi se dodala izjava Klarka.
„Što se tiče opravdanog razloga, odbrana traži dodavanje ove izjave na listu dokaza kako bi mogla biti predata prema Pravilniku 154. Prijem prema ovom pravilniku uštedeo bi vreme u sudnici i obezbedio da prezentacija dokaza svedoka 1DË-007 bude fokusirana, a ne ponovljena ili udvostručena. Kao što je opisano u nastavku, 1DË-007 daje izuzetno relevantne i oslobađajuće dokaze koji su značajni za pitanja u ovom postupku. Iz tog razloga, izjava ima dovoljnu relevantnost i važnost da opravda njeno dodavanje na listu dokaza“, navodi se u podnesku.
U svom podnesku, odbrana navodi da će Klark svedočiti o naporima NATO da sprovede sporazum iz oktobra 1998. godine između ambasadora Ričarda Holbruka i Slobodana Miloševića.
„1DË-007 je bivši general sa četiri zvezdice u Vojsci SAD, koji je služio kao Vrhovni komandant NATO od 1997. do 2000. i svedoči o rukovođenju naporima NATO da sprovede Holbruk – Milošević sporazum iz oktobra 1998, sprovođenju Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN, vođenju vazdušne kampanje protiv jugoslovenskih snaga nakon Miloševićevog odbijanja da potpiše sporazum iz Rambujea, raspoređivanju snaga na Kosovu u skladu sa Vojno-tehničkim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN, kao i nadzoru nad demilitarizacijom i transformacijom OVK“, navodi se u dokumentu.
Pored toga, navodi se da Klark ima saznanja o nasilju nad kosovskim izbeglicama, interno raseljenima tokom leta 1999. godine.
„1DË-007 opisuje svoja saznanja o talasu nasilja tokom leta 1999. godine nakon povratka kosovskih izbeglica i analizira uzroke tog nasilja, ističući da nije verovao da je rukovodstvo OVK bilo uključeno u koordinisani pokušaj napada na Srbe ili manjine“, stoji u podnesku.
Takođe se navodi da će Klark opisati i svoje interakcije sa OVK, kosovskom delegacijom u Rambujeu, a posebno sa Tačijem, za koga je rekao da nije imao kontrolu nad OVK i da je bio samo politička figura „bez vojnog iskustva, i objašnjava zašto bi bilo nepravedno pripisati njemu greške ili zloupotrebe drugih“, navodi se dalje u dokumentu.
