Pokazalo se da otvaranje novih preduzeća ima značajan i pozitivan uticaj na ekonomski rast, inovacije i otvaranje novih radnih mesta. Ali to nije lako i većina novih poslova propada.
Kada neko započne posao, obično ga ne radi sam — njegova cela porodica čini deo putovanja. Svi oni mogu iskusiti emocionalni tobogan preduzetništva.
Ovo očigledno teče i u drugom pravcu – lični životi osnivača imaju svoje velike uspone i padove.
Velike pozitivne promene u porodici – uključujući unapređenja na poslu, venčanja i nove bebe – i negativne promene – kao što je slučaj kada neko nažalost premine – mogu zaista da uzdrmaju stvari za nekoga ko pokušava da pokrene posao.
Ipak, samo minimalno istraživanje je ispitalo obim ovih efekata na stvaranje novih poduhvata.
U nedavno objavljenoj studiji, pogledali smo kako veliki porodični događaji utiču na uspeh novih poduhvata.
Iznenađujuće, naša otkrića otkrivaju da, čineći preduzetnike previše samouverenim, određene vrste pozitivnih porodičnih događaja mogu imati veći štetan uticaj na opstanak novih poduhvata od negativnih.
Koristili smo podatke iz australijske ankete o dinamici domaćinstva, prihoda i rada (HILDA) da analiziramo emocije izazvane velikim porodičnim događajima koje doživljavaju preduzetnici.
Naša studija je otkrila da su mnogi od ovih porodičnih događaja imali uticaj koji biste očekivali na osnovu intuicije i prošlih istraživanja – pozitivni događaji su obično pomagali, a negativni događaji su obično štetili opstanku novog poduhvata.
Ali postojeća istraživanja mogu previše pojednostaviti ovu vezu. Struktura porodice – njihovi odnosi, emocije i ciljevi – može uticati na mentalno stanje preduzetnika i na donošenje odluka na komplikovane načine.
Uticaj na nivo poverenja osnivača je posebno važan. Samopouzdanje je neophodno za pokretanje biznisa, ali može postati problem kada preduzetnici precene sopstvene sposobnosti.
Naročito, neki pozitivni događaji mogu dovesti do preteranog samopouzdanja, koje može imati oblik preteranog optimizma u pogledu obima sopstvenih sposobnosti ili precenjivanja tačnosti sopstvenih uverenja.
I možda kontra-intuitivno, otkrili smo da je preterano samopouzdanje koje je rezultat pozitivnih porodičnih događaja imalo negativan uticaj na opstanak novih poduhvata. Ovaj uticaj je bio veći od uticaja eksplicitno negativnih događaja.
Dve ključne teorije iz psihologije mogu pomoći da se objasni zašto preterano samopouzdanje na kraju bude štetno.
Prva „teorija afekta kao informacije“ sugeriše da naše emocije služe kao neka vrsta kompasa, koji nas vodi da razumemo da li je situacija korisna ili štetna.
Kada se preduzetnici osećaju dobro zbog pozitivnog porodičnog događaja, poput braka sa ljubavnicom iz detinjstva, mogu se osloniti na svoje postojeće znanje i heuristiku.
Drugo, preduzetnici mogu podleći „pripremanju uticaja“, što sugeriše da emocije utiču na donošenje odluka tako što automatski iznose povezane ideje i sećanja.
Takva priprema ne može samo da utiče na ono što misle, već i na to kako misle. Na primer, ako su preduzetnici dobro raspoloženi, njihov um će ponuditi sećanja povezana sa pozitivnim emocijama – bez obzira da li su relevantni ili ne – kako bi im pomogli da donesu odluke.
Ove teorije sugerišu da veliki porodični događaji mogu uticati na samopouzdanje preduzetnika suptilno i automatski prilagođavajući način na koji procenjuju mogućnosti i rizike u donošenju odluka.
S jedne strane, pozitivni porodični događaji mogu dovesti do holističkog načina razmišljanja i brzog donošenja odluka. Ovo može biti od koristi za preduzetnike koji treba da donose brze i efikasne odluke u vremenskom i ograničenom resursima.
Međutim, ako su preduzetnici previše samouvereni, verujući da same njihove sposobnosti mogu da nadoknade nedostatak informacija, pozitivni porodični događaji mogu samo da pojačaju ovo preterano samopouzdanje.
Kao i drugi ljudi, kada preduzetnici misle da su bolji u stvarima nego što zapravo jesu, mogu početi da veruju da su zadaci lakši nego što zaista jesu.
Ovo može dovesti do grešaka u proceni koje ozbiljno naškode novim poduhvatima.
Naša studija naglašava uklopljenost porodice u preduzetnički proces.
Preduzetnici treba da budu svesni potrebe da pažljivo upravljaju sopstvenim emocionalnim stanjem, posebno nivoom samopouzdanja.
Programi obuke i podrške preduzetništvu često se fokusiraju isključivo na poslovne strategije kako bi novi poduhvati bili uspešni. Ovo istraživanje sugeriše da je takođe važno ugraditi elemente kao što su održavanje emocionalnog zdravlja, upravljanje velikim porodičnim događajima i pristup podršci.
