Kada kupite teglu meda verujete da ste uradili nešto dobro za sebe i svoju porodicu. Međutim, istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije pokazalo je da je većina meda koji se prodaje u marketima falsifikovan, a predsednik Saveza Rodoljub Živadinović za N1 potvrđuje da se prilikom falsifikovanja u med stavlja čak i živa soda.
Evropski pčelarski savez je proletos objavio obaveštenje o falsifikovanom medu, u kojem je između ostalog navedeno da se u takav med stavlja čak i soda.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je taj podatak tačan i objašnjava da se soda dodaje kako bi se hemijskim procesom dobiti lažni med koji će proći kontrolu.
Upitan da objasni kako tačno taj proces funkcioniše, Živadinović kaže da soda služi da bi se smanjio nivo HMF (hidroksimetilfurfural) u medu. Objašnjava da je HMF prirodna organska kiselina koja je sastojak meda i čija koncentracija je dozvoljena do određene vrednosti.
Međutim, u procesu falsifikovanja meda kada se dodaje rastopljeni šećer na visokim temperaturama „HMF nenormalno skače“, objašnjava sagovornik N1. Falsifikatori potom njegovu vrednost spuštaju odgovarajućim hemijskim procesom, odnosno dodavanjem sode.
U Srbiji se med uglavnom falsifikuje dodavanjem rastopljenog šećera, bilo da je od repe, trske ili pirinča.
Stvar je toliko otišla da se sada falsifikuje i takozvani pekarski med, koji se prodaje kao sastojak za kolače i druge poslastice. Živadinović objašnjava da je pravi pekarski med prirodni proizvod koji nastaje kada med usled lošeg skladištenja „povuče“ vlagu i potom nastupi vrenje. Takav med nije za konzumaciju u prirodnom stanju, ali se može koristiti za pripremu kolača i drugih poslastica.
Međutim, analiza Saveza je pokazala da nijedan od kontrolisanih pekarskih medova na našem tržištu nije bio pravi med i da su u pitanju isključivo falsifikati.
On dodaje da su određeni proizvođači meda iz inostranstva razvili tehnologiju kojom se lažnom medu dodaju određene hemikalije kako bi se prevarili laboratorijski uređaji za kontrolu.
Pozadina svega ovoga je – zarada. Ne samo da se zarađuje na obmani potrošača koji rastopljeni šećer plaćaju po ceni meda, nego se može govoriti i o utaji poreza.
S druge strane, oni koji bi ozbiljno da se bave pčelarstvom cenama ne mogu da konkurišu prodavcima falsifikovanog meda u zemlji gde najveći broj stanovnika pokušava da uštedi svaki dinar.
„To je teška obmana potrošača i uništavanje pčelara„, ističe naš sagovornik.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 21.000 pčelara, koji gaje 1,6 miliona košnica. Živadinović kaže da je to jako veliki broj po glavi stanovnika.
Međutim, koliki broj njih se bavi falsifikovajem – teško je reći.
Otkupljivači i pčelari međusobno prebacuju odgovornost, a sagovornik N1 naglašava da pakeri meda prilikom otkupa moraju da analiziraju med i ukoliko se utvrdi da je falsifikat, ne smeju da ga kupe. Dodaje da to znači da ne stoji njihova tvrdnja da nisu znali šta kupuju.
