Vežbe „Vostok 2022“ (Istok 2022) će se održati na više mesta na ruskom istoku i u Japanskom moru i uključivaće više od 50.000 vojnika, 140 aviona, 60 ratnih brodova i gotovo 5.000 komada drugog naoružanja i vojnih vozila.
Ministarstvo je objavilo video snimak kineskih vojnika koji stižu u Rusiju i pripremaju se za vežbu.
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Vežbe će se izvoditi na sedam poligona na istoku Rusije i uključiće trupe iz nekoliko bivših sovjetskih zemalja, kao i iz Kine, Indije, Laosa, Mongolije, Nikaragve i Sirije.
Ministarstvo je saopštilo da će u vežbama učestvovati jedinice ruskih vazdušno-desantnih trupa, dalekometni bombarderi i vojni teretni avioni.
U okviru manevara ruska i kineska mornarica će u Japanskom moru „uvežbavati zajedničke akcije za zaštitu pomorskih komunikacija, područja pomorske ekonomske aktivnosti i podrške kopnenim trupama u primorskim oblastima“.
Prvi put najavljujući tu vežbu prošlog meseca, ruska vojska je naglasila da je to deo planirane borbene obuke koja se nastavlja uprkos vojnoj akciji Moskve u Ukrajini.
Vežbe se, konstatuje AP, odražavaju sve veće odbrambene veze Moskve i Pekinga, koje su ojačale otkako je Rusija poslala svoje trupe u Ukrajinu 24. februara. Kina je naglašeno odbila da kritikuje rusku akciju, okrivljujući SAD i NATO za provociranje Moskve, i kritikovala je kažnjavanje Moskve sankcijama.
Rusija je zauzvrat snažno podržala Kinu usred tenzija sa SAD posle nedavne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu. Govoreći ranije ovog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin je povukao paralele između američke podrške Ukrajini i putovanja Pelosi na Tajvan, navodeći da su i jedno i drugo deo navodnih američkih napora da podstaknu globalnu nestabilnost.
Rusija i Kina su poslednjih godina priredile niz zajedničkih vojnih vežbi, uključujući pomorske vežbe i patrole dalekometnih bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora. Ruske trupe su prošle godine prvi put raspoređene na kinesku teritoriju radi zajedničkih manevara.
Putin i kineski predsednik Si Đinping razvili su snažne lične veze kako bi ojačali „strateško partnerstvo“ svojih država bivših komunističkih rivala, dok se i Moskva i Peking suočavaju sa sve većim tenzijama sa Zapadom.
Iako su Moskva i Peking u prošlosti odbacili mogućnost stvaranja vojnog saveza, Putin je rekao da se takva perspektiva ne može isključiti. On je takođe primetio da Rusija deli veoma osetljive vojne tehnologije sa Kinom, što je znatno pomoglo u jačanju njene odbrambene sposobnosti.
