Globalni dogovor o kriminalnoj upotrebi kompjuterske tehnologije napreduje uprkos zabrinutosti da će dozvoliti vladama širom sveta da krše ljudska prava ispitivanjem elektronskih komunikacija i zaobilaženjem zaštite privatnosti.
Skoro 200 zemalja odobrilo je Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv sajber kriminala u četvrtak popodne na posebnom sastanku komiteta koji je okončao višemesečne komplikovane pregovore. Ugovor — za koji se očekuje da će dobiti odobrenje Generalne skupštine u roku od nekoliko meseci — stvara okvir za saradnju nacija protiv zločina povezanih sa internetom, uključujući nezakonit pristup i presretanje kompjuterskih informacija; elektronsko prisluškivanje i seksualno zlostavljanje dece na mreži.
Poput svemira ili čak nekih delova dubokog mora, sajber prostor je relativno nova oblast za redovne ljudske aktivnosti i mnoge vlade i preduzeća žure da ih prate.
Konvencija koja se očekuje na Generalnoj skupštini kasnije ove godine počela je ruskom inicijativom pre nekoliko godina, a kritičari su rekli da mogu da vide to rusko poreklo u većem delu sporazuma koji je pogodan za ugnjetavanje. Libertarijanci i poslovne grupe koje su se protivile sporazumu pomogli su da se spakuje konferencijska sala u kojoj se pregovaralo.
Mnogi su naveli primere verovatnih loših strana kao što je slučaj protiv Raplera, onlajn filipinskog medija koji je razbesneo bivšeg predsednika Rodriga Dutertea kritičkim izveštavanjem o njegovom smrtonosnom obračunu sa ilegalnim drogama i alarmantnom stanju ljudskih prava. Osnovala ga je sudobitnica Nobelove nagrade za mir za 2021. Marija Resa, libertarijanci su rekli da je sajt tip koji će postati ranjiv širom sveta zahvaljujući novom sporazumu, ali zagovornici, uključujući Bajdenovu administraciju, kažu da sporazum odražava interese SAD i njihovih saveznika.
On balansira brigu o privatnosti sa potrebom da svaka zemlja vodi kriminalne aktivnosti širom sveta, saopštila je Bajdenova administracija.
„Mi ovu konvenciju vidimo kao sredstvo za proširenje globalne saradnje u oblasti sprovođenja zakona“, rekao je novinarima u petak visoki zvaničnik američke administracije upoznat sa procesom pregovora. Zvaničnik je rekao da je pregovarački proces UN omogućio suštinska poboljšanja sporazuma.
„Pokušali smo da pronađemo — da postignemo — ravnotežu i osećali smo da smo postigli ravnotežu između organa za sprovođenje zakona i ljudskih prava“, rekao je zvaničnik.
Drugi učesnici u pregovaračkom procesu pohvalili su sporazum konsenzusom nakon više od pet godina diskusija koje su obeležile nesuglasice između zemalja oko toga da li će konvencija biti relativno liberalna ili će sadržati oštriji jezik koji su zahtevale zemlje poput Irana. Poslovne grupe su posebno nazvale sporazum previše neodređenim i otvorenim za zloupotrebe.
Zajedno sa predstavnicima skoro 200 zemalja, u pregovorima o konvenciji su učestvovali Amazon, Majkrosoft, Međunarodna privredna komora, Savet Sjedinjenih Država za međunarodno poslovanje i druge grupe koje vide sporazum kao pokriće za upad zemalja u privatna preduzeća.
„Dogovor omogućava dvema zemljama da sarađuju na bilo kom ozbiljnom zločinu sa tehnološkom vezom“, rekao je Nik Ešton-Hart, portparol Cibersecuriti Tech Accord, grupe od 158 tehnoloških kompanija.
Prema privatnim kompanijama, međunarodnim grupama za ljudska prava i zagovornicima elektronskih sloboda, oznaka Ujedinjenih nacija prikačena uz konvenciju mogla bi da pruži pokriće za represivne zemlje koje žele da progone ljude koji koriste internet na način koji im se ne sviđa.
„Mislim da je to blanko ček za zloupotrebu jer ima veoma širok obim za domaće i prekogranično špijuniranje i nadzor i nedostatak čvrstih provera i ravnoteže“, rekla je Katica Rodrigez, direktorka politike globalne privatnosti u Electronic Frontier Foundation.
Tekst konvencije Ujedinjenih nacija na 39 stranica počinje portretom sveta u kome komunikaciona tehnologija može da poveća razmere, brzinu i obim „terorizma i transnacionalnog organizovanog kriminala“, uključujući trgovinu oružjem, oružjem, ljudima i nedozvoljenom robom. Poziva se na „globalnu politiku krivičnog pravosuđa koja ima za cilj zaštitu društva od sajber kriminala“.
Zabranjuje, između ostalog, elektronsko prisluškivanje ili hakovanje bez dozvole vlade. Taj jezik — „bez prava“ — bio je jedna od više tačaka koje su zagovornici prava pokušali da uklone tokom pregovora, tvrdeći da su dali vladama previše moći da odrede koji sistemi su zatvoreni.
Kada ga Generalna skupština odobri, sporazum postaje zakon nakon odobrenja 40 zemalja.
Konačni rezultat ne stvara veću sigurnost na mreži i biće korišćen za opravdanje represije, rekao je Ešton-Hart.
„Sada će se to dešavati više jer sada zemlje koje to žele mogu da ukažu na sporazum UN da bi opravdale saradnju na represiji“, zaključio je.
