Izveštaj objavljen uoči prve velike konferencije UN o vodi u poslednjih 45 godina kaže da 26 odsto svetske populacije nema pristup bezbednoj vodi za piće, a 46 odsto nema pristup osnovnim sanitarnim uslovima.
Izveštaj Ujedinjenih nacija o razvoju svetskih voda za 2023, objavljen u utorak, dao je jasnu sliku ogromnog jaza koji treba da se popuni da bi se ispunili ciljevi Ujedinjenih nacija kako bi se obezbedio pristup čistoj vodi i kanalizaciji do 2030. godine.
Ričard Konor, glavni urednik izveštaja, rekao je na konferenciji za novinare da je procenjena cena ispunjenja ciljeva između 600 milijardi i 1 bilion dolara godišnje.
Ali podjednako važno, rekao je Konor, je uspostavljanje partnerstava sa investitorima, finansijerima, vladama i zajednicama koje se bave klimatskim promenama kako bi se osiguralo da se novac ulaže na načine da se održi životna sredina i obezbedi voda za piće za 2 milijarde ljudi koji je nemaju i sanitarne uslove za 3,6 miliona kojima je potrebno.
Prema izveštaju, upotreba vode se globalno povećavala za otprilike 1% godišnje u poslednjih 40 godina „i očekuje se da će rasti sličnom stopom do 2050. godine, vođen kombinacijom rasta stanovništva, društveno-ekonomskog razvoja i promena obrasci potrošnje“.
Konor je rekao da se stvarni porast potražnje dešava u zemljama u razvoju i ekonomijama u nastajanju gde je vođen industrijskim rastom, a posebno brzim povećanjem stanovništva gradova. Upravo u ovim urbanim oblastima „imate zaista veliki porast potražnje“, rekao je on.
S obzirom da poljoprivreda koristi 70% sve vode na globalnom nivou, rekao je Konor, navodnjavanje useva mora biti efikasnije — kao što je to u nekim zemljama koje sada koriste navodnjavanje kap po kap, koje štedi vodu. „To omogućava da voda bude dostupna gradovima“, rekao je on.
Kao rezultat klimatskih promena, navodi se u izveštaju, „sezonska nestašica vode će se povećati u regionima gde je trenutno ima u izobilju — kao što su Centralna Afrika, Istočna Azija i delovi Južne Amerike — i pogoršati se u regionima u kojima voda već nedostaje, kao što su Bliski istok i Sahara u Africi“.
U proseku, „10% svetske populacije živi u zemljama sa visokim ili kritičnim stresom vode“ — a do 3,5 milijardi ljudi živi u uslovima nestašice vode najmanje mesec dana godišnje, navodi se u izveštaju UNESCO-a, Ujedinjenih nacija za obrazovanje. , Naučna i kulturna organizacija.
Od 2000. godine, poplave u tropima su se učetvorostručile, dok su se poplave na severnim srednjim geografskim širinama povećale 2,5 puta, navodi se u izveštaju. Trendove suša je teže utvrditi, kaže se, „iako se u većini regiona može očekivati povećanje intenziteta ili učestalosti suša i ’ekstremnih vrućina’ kao direktna posledica klimatskih promena.
Što se tiče zagađenja vode, rekao je Konor, najveći izvor zagađenja su neprečišćene otpadne vode.
„Globalno, 80% otpadnih voda se ispušta u životnu sredinu bez ikakvog tretmana“, rekao je on, „a u mnogim zemljama u razvoju to je prilično 99%.“
O ovim i drugim pitanjima, uključujući zaštitu vodenih ekosistema, poboljšanje upravljanja vodnim resursima, povećanje ponovne upotrebe vode i promovisanje prekogranične saradnje u korišćenju vode, razgovaraće se tokom trodnevne Konferencije o vodama Ujedinjenih nacija kojom su kopredsedavali kralj Holandije Vilem-Aleksandar i Tadžikistana. Predsednik Emomali Rahmon otvara u sredu.
Na listi govornika je 171 država, uključujući preko 100 ministara, zajedno sa više od 20 organizacija. Sastanak će takođe uključivati pet „interaktivnih dijaloga“ i desetine pratećih događaja.
