Organi za sprovođenje zakona Njujorka zaplenili su tri umetnička dela za koja se veruje da su ukradena tokom holokausta od jevrejskog kolekcionara i zabavljača umetničkih dela u tri različite države, piše AP.
Sva umetnička dela austrijskog ekspresioniste Egona Šilea su prethodno bila u vlasništvu Frica Grinbauma, kabare izvođača i tekstopisca koji je umro u koncentracionom logoru Dahau 1941.
Umetnost je zaplenjena u sredu od Umetničkog instituta u Čikagu, Karnegi muzeja u Pitsburgu i Alenovog Memorijalnog umetničkog muzeja na Oberlin koledžu u Ohaju.
Nalozi koje je izdala kancelarija okružnog tužioca Menhetna Alvina Brega kaže da postoji razuman razlog da se veruje da su tri umetnička dela ukradena imovina.
Tri dela i nekoliko drugih iz zbirke, koju je Grunbaum počeo da sastavlja 1920-ih, već su predmet građanskih parnica u ime njegovih naslednika. Veruju da je zabavljač bio primoran da ustupi vlasništvo nad svojim umetničkim delima pod prinudom.
Sin jevrejskog trgovca umetninama u tadašnjoj Moravskoj, Grinbaum je studirao pravo, ali je počeo da nastupa u kabareima u Beču 1906.
Poznati izvođač u Beču i Berlinu u vreme kada je Adolf Hitler došao na vlast, Grunbaum je u svom radu izazivao nacističke vlasti. Jednom je sa zamračene scene rekao: „Ne mogu da vidim ništa, ni jednu stvar; Mora da sam naleteo na nacionalsocijalističku kulturu.”
Grunbaum je uhapšen i poslat u Dahau 1938. Svoju poslednju predstavu za sugrađane održao je u novogodišnjoj noći 1940. dok je bio teško bolestan, a zatim je umro 14. januara 1941.
Tri dela koja je zaplenila Bregova kancelarija su: „Ruski ratni zarobljenik“, komad akvarela i olovke na papiru vredan 1,25 miliona dolara, koji je zaplenjen od Umetničkog instituta; „Portret čoveka“, crtež olovkom na papiru vredan milion dolara i zaplenjen iz Karnegijevog muzeja umetnosti; i „Devojka sa crnom kosom“, akvarel i olovka na papiru vredan 1,5 miliona dolara i preuzet od Oberlina.
Umetnički institut je u saopštenju u četvrtak rekao: „Uvereni smo u našu legalnu nabavku i zakonito posedovanje ovog dela. Komad je predmet građanske parnice na saveznom sudu, gde se ovaj spor pravilno vodi i gde takođe branimo svoje pravno vlasništvo.”
Karnegijev muzej je saopštio da je posvećen „ponašanju u skladu sa etičkim, pravnim i profesionalnim zahtevima i normama“ i da će sarađivati sa vlastima.
Zahtjev za komentar poslat je muzeju Oberlin.
Pre izdavanja naloga u sredu, naslednici Grunbauma podneli su građanske tužbe protiv tri muzeja i nekoliko drugih optuženih tražeći da im se vrate umetnička dela za koja kažu da su opljačkana iz Grunbauma.
Odneli su pobedu 2018. godine kada je njujorški sudija presudio da dva Šileova dela moraju da budu predata Grunbaumovim naslednicima prema Zakonu o oporavku od eksproprijacije holokausta, koji je usvojio Kongres 2016.
U tom slučaju, advokat londonskog trgovca umetničkim delima Ričarda Nađa rekao je da je Nađ zakoniti vlasnik dela jer ih je Grunbaumova snaja Matilde Lukač prodala nakon njegove smrti.
Ali sudija Čarls Ramos presudio je da nema dokaza da je Grinbaum dobrovoljno preneo umetnička dela Lukaču. „Potpis na nišanu ne može dovesti do valjanog prenosa“, napisao je on.
Rejmond Daud, advokat naslednika u njihovom građanskom postupku, uputio je pitanja o zapleni tri dela u sredu kancelariji okružnog tužioca.
Radnje koje je preduzela Bregova kancelarija usledile su nakon zaplene, kako su istražitelji rekli, opljačkanih antikviteta iz muzeja u Klivlendu i Vusteru u Masačusetsu.
Tužioci Menhetna veruju da imaju nadležnost u svim slučajevima jer su umetnička dela u nekom trenutku kupili i prodali trgovci umetninama sa Menhetna.
Daglas Koen, portparol okružnog tužioca, rekao je da ne može da komentariše zaplenjena umetnička dela osim da kaže da su deo istrage koja je u toku.