Umanjena kazna Srbinu sa KiM osuđenom za ratni zločin

Umanjena kazna Srbinu sa KiM osuđenom za ratni zločin

Apelacioni sud u Prištini delimično je usvojio kao osnovanu žalbu branioca Gorana Stanišića osuđenog za ubistvo 13 civila tokom rata na Kosovu, i preinačio prvostepenu presudu sa 20 na 15 godina zatvora.

Osnovni sud u Prištini osudio je Gorana Stanišića 5. oktobra 2021. godine na 20 godina zatvora zbog ubistva 13 civila tokom rata na KiM.

U međuvremenu, razmatrana je žalba odbrane u kojoj je zatraženo da se Stanišić oslobodi optužbe ili da se predmet vrati na ponovno suđenje.

U rešenju Apelacionog suda u Prištini po žalbi objavljenoj 27. oktobra 2022. godine, navodi se da je Stanišić osuđen na kaznu zatvora od 15 godina, u koju će se uračunati i vreme provedeno u pritvoru, prenose mediji na albanskom.

Sud je prihvatio kao osnovane tvrdnje branioca osuđenog Stanišića, advokata LJubomira Pantovića da kazna zatvora za ratni zločin ne može biti kraća od 15 dana ni duža od 15 godina, dok samo za krivična dela za koja je predviđena smrtna kazna, sud može izreći i kaznu zatvora od 20 godina.

Prema optužnici, koju je podiglo Specijalno tužilaštvo u Prištini, „optuženi Goran Stanišić, kao pripadnik rezervnog sastava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, aprila 1999. godine, u selima Slovinje i Trbovac, u saradnji sa drugim pripadnicima jedinice, učestvovao je u proterivanju Albanaca, civilnog stanovništva i u izvršenju ubistava i drugih nezakonitih radnji“, prenose mediji u Prištini.

Stanišićev advokat LJubomir Pantović izjavio je tada da je presuda „skandalozna“ i objasnio da u istražnom postupku ubistva albanskih civila u Slovinju Zejnepe Gaši, kojoj je ubijeno pet članova parodice, u pet izjava nijednom nije pomenula Gorana Stanišića, ali da je precizno navela druge osobe i to imenom, prezimenom i nadimcima.

„Tek kada je Stanišić uhapšen, ona ga označava kao izvršioca“, istakao je Pantović.

Ukazao je da je tužilac kompletnu optužnicu zasnovao na novim izjavama, odbacujući raniju istragu za ubistvo albanskih civila za koje, inače, kaže da se radi o teškom zločinu.

„Nema pravičnih suđenja u slučajevima optuženih za ratne zločine. Suđenja se odvijaju po istoj matrici. Imaju deficit osuđenih za ratne zločine i treba im što više“, ocenio je Pantović.

Objasnio je da je Stanišić često boravio na KiM, sve do hapšenja u junu 2019. godine, kao i da se nije skrivao, zato što nije bio kriv.