Ukrajina, jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica i suncokretovog ulja, u julu je postigla sporazum s Rusijom o slobodnom prolazu tereta s poljoprivrednim proizvodima iz blokiranih luka.
Rusija je u subotu najavila povlačenje iz sporazumu zbog napada ukrajinske vojske na njene brodove na Krimu, gde je usidrena ruska ratna mornarica.
Ihor Korhovij, zamenik ukrajinskog ministra za regionalni razvoj, rekao je da je više ukrajinskih luka već bilo onesposobljeno za izvoz žitarica i pre povlačenja Rusije iz sporazuma.
“Velike izvozne luke poput Marijupolja ili Hersona su okupirane, a u Nikolajevu luka ne radi iz bezbednosnih razloga. Tako da je četiri ili pet luka van upotrebe”, izjavio je Korhovij u razgovoru za Hinu.
“Te luke su bile veliki saobraćajni koridor za izvoz žitarica i čelika, pa je kapacitet onih koje imamo sada nedovoljan”, rekao je Korhovij koji je nedavno učestvovao na forumu 14 podunavskih zemalja u Košicama.
U julu je posredovanjem Turske i UN postignut sporazum o izvozu ukrajinskih žitarica iz crnomorskih luka koje je blokirala Rusija posle invazije 24. februara. Nakon sporazuma je izvezeno više od šest miliona tona žitarica.
Sporazum je trebalo da bude produžen idući mesec. Rusija je pre desetak dana poručila da će dogovor zavisiti od toga hoće li Zapad olabaviti sankcije Moskvi. EU je međutim poslednjih sedmica zahtevala i od Srbije da uvede sankcije Rusiji, čemu se ona protivi.
„Kad se uzme u obzir teroristički napad kijevskog režima na brodove Crnomorske flote i civilna plovila koja su osiguravala bezbednost ‘koridora za žitarice’, ruska strana obustavlja učešće u sprovođenju sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka“, saopštilo je rusko ministarstvo obrane.
UN upozorava da je produženje sporazuma o izvozu žitarica iz luka na Crnom moru od vitalnog značaja za suzbijanje globalne prehrambene krize produbljene ratom u Ukrajini.
Ukrajina je 2019. godine izvozila 16 posto svetskih zaliha kukuruza i 42 posto suncokretovog ulja, podatak je UN. Rusija je takođe jedan od vodećih globalnih izvoznika žitarica i veštačkog đubriva. Pad isporuka podigao je cene hrane.
Ukrajina od maja nastoji da prevozi žitarice alternativnim putem, uzvodno Dunavom, što postaje važan pravac usled aktuelne situacije.
“Ukrajinske luke na Dunavu, u području regije Odese, koriste specijalne brodove za rečni saobraćaj. Usko sarađujemo s vladom Rumunije oko korišćenja njihovih luka”, kaže Korhovij.
Dunav je, nakon Volge, druga po veličini reka u Evropi, dugačka 2.860 kilometara. Žitarice bi putovale uzvodno od Ukrajine, preko Moldavije, Rumunije, Bugarske, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Slovačke i Austrije do Nemačke.
Korhovij kaže da ima informacije da u nekim delovima, više uzvodno, postoje poteškoće oko carina, ali i dubine reke.
“Postoje neka ‘uska grla’, više uzvodno, pa definitivno to moramo rešiti bilateralnim dogovorima s tim zemljama, ali i komunikacijom s EU”, napominje zamenik ukrajinskog ministra.
“Naše stajalište je da je Dunav istinski vodeni put koji život znači. Kada je Rusija blokirala morske luke, dunavske su postale bitne za izvoz. Dunav je sada garancija sigurnosti izvoza hrane”, dodao je.
Ministri spoljnih poslova podunavskih zemalja održali su ovaj mesec videokonferencijski sastanak, a jedna od tema bila je sigurnost isporuka hrane.
“Luke na Dunavu postale su jedan od mogućih načina za izlazak iz prehrambene krize”, navedeno je u deklaraciji koju je usvojilo 14 zemalja.
Korhovij očekuje nastavak uske saradnje s Rumunijom i drugim zemljama na Dunavu kako bi Ukrajina nastavila da izvozi žitarice do tamošnjih luka, pa ga onda dalje transportovala vozovima i kamionima.
“Jednom kada rat završi taj vodeni put bi mogao ostati važan za izvoz. Zato je ova makroregionalna strategija bitna za razvoj transporta”, istakao je ukrajinski zamenik ministra.
Podunavske zemlje od 2010. godine sarađuju u sklopu Strategije EU za dunavski region (EUSDR), okvira za razgovor i usklađivanje politika 14 zemalja. U njemu posreduje Evropska komisija, izvršno telo EU.
Rat u Ukrajini traje već 250 dana, a Korhovij napominje da ukrajinski poljoprivrednici neće napustiti svoje useve i posao.
“Oni su heroji. Posebno ljudi koji rade u poljima na okupiranim teritorijama, jer je bilo primera da njihove mašine nalete na mine, a oni poginu”, ističe Korhovij, koji Rusiju naziva “terorističkom državom”.
“Ukrajinci su jako hrabri pa ih niti minska polja ne sprečavaju da rade. Naprosto kada radiš u polju ne možeš stati jer imaš puno raznih obaveza oko useva. Bez obzira što su ta polja često u područjima vojnih delovanja”, zaključio je.
