Ukrajina, Rumunija i Bugarska dogovorile su koordinisane korake na ministarskom nivou za saradnju sa međunarodnim institucijama u vezi sa ekološkom katastrofom velikih razmera u Crnom moru izazvanom zagađenjem mazuta, je saopštila pres služba ukrajinskog Ministarstva zaštite životne sredine i prirodnih resursa, pozivajući se na ministarku Svitlanu Hrinčuk.
Hrinčuk je nedavno održao još jedan onlajn sastanak sa rumunskim ministrom životne sredine, voda i šuma Mirčeom Fečetom i vršiocem dužnosti bugarskog ministra životne sredine i voda Petrom Dimitrovim.
Zvaničnici su se složili da se fokusiraju na koordinisane napore za ograničavanje raspoređivanja stare ruske flote u Crnom moru, što predstavlja potencijalnu pretnju po morski ekosistem.
Oni su istakli da odsustvo proverenih podataka o posledicama nesreća ruskih tankera 15. decembra 2024. i daljem širenju mazuta ostaje kritično pitanje.
Kako je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine, aktuelni satelitski snimci otkrivaju da je zagađenje ruskog mazuta stiglo u grad Jevpatoriju. Ukrajinski naučni centar za monitoring životne sredine nastavlja da prati razvoj ove vanredne situacije.
„Kolege su naglasile da naša saradnja nije usluga Ukrajini, već zajednička odgovornost. Crno more povezuje nekoliko evropskih država. Uprkos tome što matematički modeli ne pokazuju kretanje izlivanja prema zapadu, posledice nesreća ruskih tankera predstavljaju rizik za celo Crno more. More Reč je o desetinama kilometara mazuta na površini vode, hiljadama kilometara zagađene obale, hiljade mrtvih ptica, desetine delfina i poremećeni lanci ishrane u ekosistemima“, naveo je Hrinčuk.
Prema preliminarnim procenama ekoloških inspektora, materijalna šteta za ekosistem Crnog mora iznosi preko 14 milijardi dolara.
Hrinčuk je izvestio da se Ukrajina već obratila sekretarijatima konvencija UN, UNEP-a, Uneska, Evropske unije i Međunarodne pomorske organizacije (IMO). Od Sekretarijata Komisije za zaštitu Crnog mora od zagađenja dobijena je povratna informacija o potrebi održavanja vanrednog sastanka na kojem bi se razmatrao ovaj slučaj.
Pored toga, 27. januara, ovo pitanje će biti razmatrano na sastanku Podkomiteta IMO za prevenciju zagađenja.
15. decembra dva ruska naftna tankera, Volgonjeft-212 i Volgonjeft-239, potonula su u Kerčkom moreuzu, izlivši preko 4.000 tona mazuta u Crno more.
Nakon katastrofe, 1.700 tona peska zagađenog naftom prikupljeno je duž obala Krasnodarskog kraja.
U januaru je na Krimu otkriveno na desetine mesta zagađenja. Mazut iz potopljenih ruskih tankera već je stigao do severoistočne obale privremeno okupiranog Krima, uključujući Feodosiju, Aluštu i Sudak.
U međuvremenu, Ministarstvo zaštite životne sredine je, nakon modelovanja na osnovu satelitskih snimaka, saopštilo da trenutno nema pretnje za Odešku oblast.
