Ukrajina je u sredu izrazila zabrinutost zbog namere Vatikana da Ruskinje i Ukrajinke zajedno nose krst tokom tradicionalne ceremonije koja će se održati u Koloseumu na Veliki petak.
Prema rečima ukrajinskog ambasadora u Vatikanu Andreja Juraša, diplomatska misija „razume i deli opštu zabrinutost Ukrajine i mnogih drugih zajednica“ povodom ove ideje.
„Sada radimo na tome da pokušamo da objasnimo poteškoće njegove realizacije i moguće posledice“, napisao je ambasador.
On je takođe postavio komentar poglavara Grko-katoličke crkve u Ukrajini iz Kijeva, arhiepiskopa Svjatoslava Ševčuka, koji je u utorak nazvao ideju okupljanja ruskih i ukrajinskih žena na ceremoniji krstnog puta „neblagovremenom, dvosmislenom“ misao koja „ne uzima u obzir kontekst ruske vojne agresije protiv Ukrajine“.
Ševčuk je dodao da je Vatikanu već izvestio o „višestrukim negativnim reakcijama” grko-katoličkog sveštenstva koji su očigledno uvereni da će bilo kakvi „gestovi pomirenja” između Ukrajine i Rusije biti mogući „tek kada se rat završi i odgovorni jer su zločini protiv čovečnosti pravedno osuđeni“. Poglavar crkve je takođe izrazio nadu da će, na zahtev Ukrajine, Vatikan pristati da promeni svoj plan.
Odgovarajući na kritike, velečasni Antonio Spadaro, jezuitski sveštenik u Rimu koji je navodno blizak papi Franji, rekao je u sredu italijanskoj državnoj radio mreži RAI da je papa „pastor, a ne političar“.
Vatikan je u ponedeljak objavio meditacije i molitve za Via Crucis, odnosno krstni put, kojim predsedava papa. Za 13. stanicu „Isus umire na krstu“, ukrajinske i ruske medicinske sestre koje rade zajedno u bolnici u Rimu i koje su prijatelji, čitaće svoja razmišljanja o sukobu.
„Gospode gde si? Govori nam u tišini smrti i podela i nauči nas da budemo mirotvorci, braća i sestre, i da obnovimo ono što su bombe pokušale da unište“, navodi se u tekstu razmišljanja koje su dve žene zajedno napisale.
Medicinske sestre sa porodicama predaće krst porodici migranata koja će ga nositi za poslednju, 14. stanicu.
Papa Franja je mnogo puta pozvao Rusiju da prekine ofanzivu, naglašavajući da je ono što se dešava u Ukrajini „rat“, a ne samo „vojna operacija“. Tokom svoje mise na Cvetnu nedelju u Vatikanu 10. aprila, pozvao je strane da proglase „uskršnje primirje“. Glavni praznik katoličkog crkvenog kalendara slaviće se 17. aprila.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
