Izaslanik Kijeva je nedostatak teškog naoružanja iz Nemačke ocenio kao „sramotu koja će ući u istoriju“.
Ambasador Ukrajine u Nemačkoj, Andrej Melnik, u nedelju je kritikovao nedostatak snabdevanja teškim oružjem iz Berlina kako bi podržao Kijev u njegovoj borbi protiv Moskve, optužujući nemačke vlasti da odbijaju da isporuče čak i „staru“ opremu zemlji.
„Nemačka vlada cinično odbija da nam isporuči čak i stare tenkove Leopard-1 i IFV Marder“, naveo je Melnik u objavi na društvenim mrežama, označivši takvo ponašanje „sramotom koja će ući u istoriju“.
Ove izjave su usledile dan nakon što je predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk posetio Nemačku, očigledno da bi prikupio podršku za isporuku teškog naoružanja. Govoreći uoči sastanka sa nemačkom ministarkom odbrane Kristin Lambreht u petak, Stefančuk je rekao da bi brza „snabdevanje Ukrajine najsavremenijom opremom” pomogla da se približi „zajednička pobeda” nad Rusijom.
„Ne isključujem da dobijemo podmornice iz Nemačke, jer smo spremni da postanemo istočna odbrambena granica za celu Evropu“, rekao je Stefančuk. Kasnije u toku dana, ponovio je očekivanja Kijeva da će mu Nemačka obezbediti i oklopna vozila Marder i tenkove Leopard, što je Dmitrij Kuleba, najviši ukrajinski diplomata, opisao prošlog meseca kao „san“ Kijeva.
Melnik je više puta napadao nemačko rukovodstvo zbog navodnog nedostatka podrške Berlina Ukrajini u tekućem sukobu sa Rusijom. Takođe je pokrenuo ogorčen lični napad na nemačkog kancelara Olafa Šolca zbog njegovog odbijanja da poseti Kijev kako bi pokazao solidarnost sa Ukrajinom.
„Igrati uvređenu jetru ne zvuči baš državnički“, rekao je Melnik dok je Šolc odbio da poseti Kijev, navodeći kao razlog odluku Ukrajine da sredinom aprila odbaci nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera. Dok je Štajnmajer trebalo da poseti glavni grad Ukrajine zajedno sa drugim vrhunskim evropskim političarima, ukrajinske vlasti su rekle da on tamo „nije poželjan“, optužujući ga da neguje previše dobre odnose sa Moskvom.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
