Od početka godine, prema podacima iz baze NEPRO, sa polica prodavnica u Srbiji povučeno je više od 80 proizvoda, što ukazuje na efikasnost sistema kontrole. Profesorka fizičke hemije, Svetlana Stanišić, naglašava da iako povlačenje proizvoda ukazuje da sistem kontrole funkcioniše, to što proizvodi nisu označeni kao nebezbedni ne mora da znači da je sve u redu, jer kontrola možda nije adekvatno sprovedena. Ističe da je bezbednost hrane na visokom nivou, ali da su hemijske kontaminacije najčešći problem.
Odgovornost proizvođača i potrošačka prava
Nebezbedni proizvodi koji su povučeni sa tržišta Srbije uglavnom dolaze iz inostranstva, a četvrtina njih su igračke, odeća, kućna oprema i mali aparati. Ovi proizvodi uspevaju da se nađu na tržištu uprkos kontrolama, što dovodi do pitanja o odgovornosti proizvođača i distributera. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača naglašava da se kontrole sprovode na svim nivoima, ali da uvek postoji mogućnost da nebezbedni proizvodi stignu do potrošača. Potrošači imaju pravo da prijave sumnjive proizvode inspekciji i da zatraže povraćaj novca bez obaveze posedovanja računa, čim se proizvod proglasi nebezbednim.
Bezbednost hrane vs. kvalitet
Profesorka Stanišić ističe važnu razliku između bezbednosti i kvaliteta hrane. Iako neki proizvodi mogu biti bezbedni za konzumaciju, to ne znači da su dobri za zdravlje. Kao primer navodi sastojke u proizvodima poput čipsa i suvog mesa, koji mogu sadržati kancerogene materije. Takođe, naglašava da u Srbiji nije regulisana kupovina pesticida kao u nekim drugim zemljama, što predstavlja rizik za bezbednost proizvoda. Pitanja aflatoksina, kao i povratak voća i povrća sa granice zbog visokog nivoa pesticida, poljuljala su poverenje potrošača.
Ovaj sistem kontrole, iako generalno efikasan, podseća potrošače da ostanu oprezni i da koriste svoja prava kako bi zaštitili svoje zdravlje i bezbednost.
