Ovo pitanje je pokrenuto tokom večere, kojoj su prisustvovali i Karen Donfrid, pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, pomoćnica američkog sekretara za odbranu za međunarodnu bezbednost Selest Valander i ambasador SAD u Atini Džordž Cunis, u kontekstu diskusije o daljem jačanju ukrajinskih sistema naoružanja.
Atina je naglasila da Grčka ne može dozvoliti da se razviju praznine u odbrambenom sistemu bez preduzimanja brzih mera da se on zameni.
Pored političkih implikacija, pitanje S-300 bi moglo da zakomplikuje situaciju, na primer, jer bi se mogla aktivirati klauzula koja povezuje sve sisteme naoružanja sa ugovorom o licenci krajnjeg korisnika, što bi moglo imati izuzetno negativne posledice.
Kako god bilo, Atina želi da sarađuje sa SAD na razgradnji ruskog oružja.
Osim toga, obe strane se pripremaju za program široke zamene ruskog naoružanja američkim.
Grčka je jasno stavila do znanja da može doprineti na različite načine.
Sa svoje strane, Blinken se još jednom zahvalio Grčkoj nakon 20-minutnog razgovora jedan na jedan sa svojim kolegom Nikosom Dendiasom i pre početka 4. strateškog dijaloga na pomoći Ukrajini i opisao Aleksandropolis kao strateško čvorište kroz koje su među ostalo, moguć je transport odbrambenog naoružanja, kamiona, artiljerije za jedinice vojske SAD i NATO saveznika koji deluju u istočnoj i severnoj Evropi.
Kako je saopšteno, Grčka neće obezbediti Ukrajini tenkove nemačke proizvodnje Leopard 2.
