Komisija Državne kancelarije (vlade) Estonije, čija je svrha odlučivanje o sudbini spomenika sovjetskog doba, radi u uslovima tajnosti, što je izazvalo kritike opozicije i medijskih menadžera, prenosi ERR.
Komisija za spomenike je pozvana, kako se navodi u naredbi o njenom stvaranju, „da organizuje uklanjanje stećaka i spomenika sa simbolima okupatorske vlasti sa javnog prostora“. U jednom broju slučajeva dozvoljena je zamena tekstova na pločama ideološki neutralnim.
Imena članova komisije se čuvaju u tajnosti, poznato je samo da je na njenom čelu Asko Kivinuk, koji je ranije radio u Državnom centru za odbrambena ulaganja. Prema rečima Kivinuka, u komisiji su predstavnici različitih ministarstava i agencija.
U odgovoru na pisani zahtev, vlada Estonije je saopštila da se komisija sastaje jednom nedeljno i da će već sledeće nedelje predstaviti pravnu analizu planova za demontažu sovjetskih spomenika.
„Što se tiče tajnosti, ako pogledate šta se desilo u Narvi, gde je izgoreo bager koji je pomogao da se demontira sovjetska haubica, postaje jasno da je tajnost ovde u potpunosti opravdana. Članovi komisije mogu da naiđu na pretnje i opasnosti, pa Estonci država mora da ih zaštiti i da im pruži priliku da mirno rade“, objasnila je ministarka javne uprave Estonije Riina Solman.
Ne dele svi u zemlji ovaj pristup. Istoričar i član opozicione Konzervativne narodne partije Estonije Jaak Valge smatra da javnost ima pravo da zna ko, kako i po kom osnovu donosi odluke. Istog je mišljenja i glavni urednik portala Delfi Urmo Soonvald.
„U trenutnoj situaciji od ove komisije se traži maksimalna transparentnost – javnost mora da zna ko je u komisiji, o čemu se tamo razgovara, po kojim kriterijumima se donose odluke, kada će se sprovoditi. Ove odluke će imati velike društvene i politička težina, a sadašnja tajnovitost na neki način će početi da deluje protiv ovih odluka“, smatra Sunvald.
Kao odgovor, estonska vlada obećava da će rad Komisije za spomenike učiniti transparentnijim u budućnosti. „Nadamo se da će svi videti rezultate rada komisije“, navodi se u odgovoru Državnog kancelara.
Ranije je premijerka Estonije Kaja Kalas rekla da se vlada složila da sovjetski spomenici treba da budu uklonjeni iz javnog prostora što je pre moguće.
Jedan od najpoznatijih takvih spomenika je sovjetski tenk u estonskom gradu Narva, čiji su ogromna većina stanovnika (više od 80%) etnički Rusi, a oko 36% ima rusko državljanstvo.
