Temperature više od 35 stepeni, toplotni talasi, oluje, poplave, grad veličine preko pet centimetara – do polovine veka biće uobičajene pojave za Srbiju, kažu stručnjaci. Sve to će i te kako uticati na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, turizam, infrastrukturu, zbog čega je i Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Srbija je već danima u ekstremnom toplotnom talasu, a na snazi je crveni meteo alarm. Tokom dana temperature u većem delu zemlje idu i preko 40 stepeni, a noću se ne spuštaju ispod 23-24 stepena. Ovo je jedan od uticaja klimatskih promena na našu zemlju, a procena stručnjaka je da će ovakvih talasa biti sve više.
„Toplotni talasi su se ranije dešavali u nekom periodu godine jednom u 10 godina. Nekada je to bilo leti, nekada zimi, a čak se i nisu javljali svake godine. Sada imamo prosečno četiri toplotna talasa u toku godine. To je ogroman porast i to je velika promena u odnosu na klimu 20. veka”, kaže za RTS meteorolog prof. dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
U čitavom svetu mnogo se govori o preduzimanju mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, rezultati delovanja osetiće se tek u drugoj polovini veka. Ono što je jasno jeste da ćemo u 21. veku imati značajno izmenjenu klimu u odnosu na sto godina ranije.
„U odnosu na 20. vek u Srbiji ćemo se zagrejati prosečno za više od 3 stepena. Imaćemo preko pet toplotnih talasa po godini i imaćemo mnogo više dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Ovo sada što doživljavamo i što smatramo ekstremnim, biće normalno. Glavni reper je 2012. godina kada je u nizijama bilo više od 30 dana sa tempraturama preko 35 stepeni. U drugoj polovini veka ili će se to usporiti i stabilizovati ili će, ako se ne ispuni Pariski sporazum, nastaviti da se ubrzavaju ekstremi i o tome bolje da ne pričamo”, objašnjava.
Promene u temperaturama u velikoj meri su uticale i na padavine koje imamo, kao i na sve češću pojavu olujnog nevremena, grada, superćelijskih oblaka.
„Ukupna godišnja suma padavina se nije promenila i u projekcijama se kaže da se neće značajnije menjati u budućnosti, ali će režim padavina biti drugačiji. To znači da ćemo imati istu količinu padavina tokom godine, samo što će sve manje biti onih umerenih, a sve više ekstremnih. To je indikator za olujno vreme, sve češći period suše i sve češće poplave. Jer ako je manje umerenih padavina, znači da je period bez padavina duži, a ako imamo jake padavine, imaćemo poplave”, naglašava Darko Savić, istraživač sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
