Proizvodnja tek treba da počne, ali kontroverzni istočnoafrički naftni projekat TotalEnergies-a već uzima strašne posledice po životnu sredinu u najvećim nacionalnim parkovima Ugande, saopštila je u petak vodeća grupa za zaštitu prirode.
Uprkos protivljenju ekologa i aktivista za ljudska prava, francuski energetski gigant nastavlja sa svojim projektom bušenja Tilenga u Ugandi i 1.443 kilometra istočnoafričkog naftovoda za sirovu naftu (EACOP) za transport svoje proizvodnje do obale Tanzanije.
Projekat vredan 10 milijardi dolara uključuje bušenje više od 400 naftnih bušotina u zapadnoj Ugandi, mnoge od njih u Parku prirode Murčison Fols, rezervatu biodiverziteta i najvećem nacionalnom parku u zemlji.
TotalEnergies, koji sarađuje sa kineskom naftnom kompanijom CNOOC, insistira da je „odgovoran operater“ koji deluje „transparentno po društvenim i ekološkim pitanjima“ u vezi sa projektom.
Međutim, ekolozi kažu da projekat već ozbiljno utiče na divlje životinje i krhki ekosistem u parku, samo godinu dana nakon početka bušenja i pre nego što proizvodnja počne sledeće godine.
Izveštaj Afričkog instituta za upravljanje energijom (AFIEGO) detaljno opisuje očigledan gubitak biodiverziteta i otkriva da vibracije bušenja jure slonove iz parka.
„Bilo je razorno“, rekla je za AFP u nedavnom intervjuu u Ženevi zaštitnik prirode AFIEGO Diana Nabiruma.
AFIEGO — dobitnik švedske nagrade za pravi život za 2022. godinu, koja se često karakteriše kao alternativna Nobelova nagrada — bio je među nevladinim organizacijama i pojedinačnim Uganđanima koji su prošle godine tužili TotalEnergies u Parizu za reparacije zbog navodnih zloupotreba prava povezanih sa projektom.
Navodeći da je preko 120.000 ljudi raseljeno zbog projekata u Ugandi i Tanzaniji, Nabiruma je rekla da se „nada pravdi“ u tom slučaju, žaleći da mnogi „nisu bili u stanju da zamene celu ili delove svoje zemlje“.
Kada ga je AFP kontaktirao, TotalEnergies je u mejlu insistirao da „Tilenga i EACOP sigurno ne uključuju preseljenje stotina hiljada ljudi“.
Insistirano je da će mnogi koji imaju zemljište duž trase gasovoda „moći da ga koriste nakon radova“, dodajući da će 775 domaćinstava „biti smešteni u blizini iu boljim uslovima“.
AFIEGO-ov izveštaj, koji se oslanjao na analizu satelitskih snimaka i intervjue sa lokalnim stanovništvom, turističkim vodičima, akterima civilnog društva i stručnjacima za biodiverzitet, u međuvremenu je dokumentovao ozbiljna pitanja životne sredine.
Utvrđeno je da vibracije iz bušaće opreme jure slonove u okolne zajednice, gde uništavaju useve i sve više nailaze na ljude.
Najmanje pet osoba je poginulo u takvim sukobima od prošle godine, navodi se u saopštenju.
U izveštaju se takođe navodi da svetla postavljena na platformu, koja se mogu videti na skoro 14 kilometara, negativno utiču na noćne i na svetlost osetljive divlje životinje poput leoparda i lavova.
Više asfaltiranih puteva i motorizovanog saobraćaja u parku takođe su izlagali divlje životinje većem riziku od krivolova, nesreća i buke i zagađenja vazduha, upozorio je AFIEGO.
TotalEnergies je insistirao da je pažljivo ispitao potencijalne uticaje na životnu sredinu pre pokretanja projekta, sa ciljem da obuzda i nadoknadi svaki gubitak biodiverziteta.
Rečeno je da je njegov ugovorni partner imao zadatak da posmatra uticaj projekta posebno na slonove i da nije primetio „nema značajnih promena u obrascima kretanja slonova“.
I pisalo je da je na platformi postavljeno „toplo“ i osvetljenje okrenuto ka unutra „da bi se ograničilo svetlosno zagađenje“.
Sve u svemu, insistira se, projekti imaju za cilj da obezbede „neto dobit za biodiverzitet i zajednice“ i „otvoriće ekonomske mogućnosti za lokalno stanovništvo“.
Nabiruma je to odlučno odbacila.
„Ove naftne aktivnosti zauvek zadužuju stanovništvo Ugande“, rekla je ona, pozivajući Francusku i druge da povuku podršku i zaustave projekat.
Grupe kampanja sugerišu da se TotalEnergies bori da obezbedi ostatak finansiranja potrebnih za završetak projekta.
„Uganđani ne bi trebalo da budu opterećeni gubitkom biodiverziteta, teškim kršenjem ljudskih prava i rizicima po životnu sredinu, samo da bi druge zemlje mogle da imaju koristi od nafte u zemlji“, rekla je Nabiruma.
Umesto toga, sredstva bi trebalo da „teku ka obnovljivim izvorima energije“, rekla je ona, ukazujući na ogroman potencijal solarne energije, posebno u Ugandi.
„Nije dovoljno samo zaustaviti finansiranje loših projekata. Finansiranje mora stići ka dobrim projektima.“
