Tokom perioda visokih temperatura, poput ovogodišnjeg talasa s temperaturama od 90 stepeni i više, javnost je uglavnom fokusirana na ekstremne spoljne temperature koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su toplotni udari. Međutim, unutrašnje temperature takođe mogu predstavljati opasnost za mnoge ljude, posebno one bez pristupa klima-uređajima, istakla je Lea Šinasi, docentkinja za zaštitu životne sredine i zdravlje na Univerzitetu Drekel.
U nedavnom istraživanju o pregrevanju u zatvorenim prostorima, Šinasi i njeni kolege su primetili da mnogi ranjivi ljudi, uključujući starije osobe i decu, provode većinu vremena unutar zatvorenih prostora, ali možda nemaju adekvatne mogućnosti za rashlađivanje svojih domova tokom vrućina. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Heliion.
Stručnjaci ističu da ekstremne vrućine u zatvorenom prostoru mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i respiratornih oboljenja, povećanog rizika od krvnih ugrušaka i oštećenja funkcije bubrega. Istovremeno, istraživanja ukazuju da ekstremne temperature u zatvorenim prostorima mogu izazvati više smrtnih slučajeva u poređenju sa drugim ekstremnim vremenskim pojavama u Sjedinjenim Državama.
Šinasi naglašava važnost prepoznavanja toplote kao potencijalne opasnosti po zdravlje ljudi, ističući da takav rizik često nije bio dovoljno uvažavan u prošlosti. Dodatno, istraživanja upozoravaju da su opasnosti od visokih temperatura u zatvorenim prostorima nedovoljno istražene, te je važno da zdravstvene službe razmotre potrebe ljudi koji nemaju pristup adekvatno rashlađenim prostorima tokom toplotnih talasa.
U situacijama ekstremnih vrućina, stručnjaci preporučuju zatvaranje roletni radi blokiranja direktnog sunčevog zračenja, redovno hidriranje, nošenje lagane odeće i tuširanje radi rashlađivanja. Takođe, važno je obratiti pažnju na komšije koji žive same i možda nemaju pristup klima-uređajima, posebno starije osobe koje mogu imati poteškoća u prepoznavanju opasnosti visokih temperatura.
Gradovi bi trebalo da preduzmu dugoročne mere kako bi se borili protiv efekta „toplotnih ostrva“ koji posebno utiče na stanovnike gradskih područja tokom toplotnih talasa. Primeri takvih mera uključuju sadnju drveća radi stvaranja hladovine i farbanje tamnih trotoara svetlijim bojama kako bi reflektovali sunčevu energiju.
Takođe, predlaže se razmatranje mogućnosti pružanja klima-uređaja osobama koje ih nemaju, kao i subvencionisanje troškova hlađenja tokom letnjih meseci. Programi poput onog u Pensilvaniji koji pomažu u nabavci besplatnih klima-uređaja ili subvencionisanju računa za energiju, mogu biti od koristi za ljude bez resursa.
